Marko Romić, generalni sekretar predsednika Republike Srpske, naglasio je u podkastu Balkan Watch da su Srbija i Republika Srpska „dve strane iste pojave“, ističući da je srpstvo jedno, nedeljivo i integralno, bez obzira na državne granice i različite ustavno-pravne sisteme. Romić je istakao da Republika Srpska u Srbiji vidi svoju maticu i najvažniji oslonac, kao i da jedinstvo srpskog naroda predstavlja temelj očuvanja nacionalnog identiteta i političkih interesa.
Srbija i Republika Srpska – dve strane iste pojave
U razgovoru sa Dunjom Vukić, a govoreći o odnosima Srbije i Republike Srpske, Romić je naglasio da između njih postoji duboka istorijska, nacionalna, kulturna i politička povezanost, koja prevazilazi administrativne i državne granice.
„Srbija i Srpska su, rekli bismo, dve strane iste pojave. Srpstvo je jedno, neodvojivo, integralno i kao takvo ono ne može da bude rasparčano, ma u koliko država i državica srpski narod danas živeo“, poručio je Romić.
Prema njegovim rečima, srpski narod predstavlja jedinstvenu nacionalnu celinu, bez obzira na to što živi u različitim ustavno-pravnim sistemima.
„Iz toga srpski interes mora biti jedan, jedinstven“, istakao je.
Romić je naglasio da je Republika Srpska čvrsto oslonjena na Srbiju, kako geografski, tako i politički, ocenjujući da Drina predstavlja simbol povezanosti, a ne razdvajanja srpskog naroda.
Kako je naveo, Republika Srpska Srbiju doživljava kao svoju otadžbinu, maticu i „starijeg brata“, na kojeg se ugleda i od kojeg očekuje podršku.
On je dodao da se značaj te povezanosti može osetiti u svakom gradu i mestu Republike Srpske, ističući da kritike odnosa Banjaluke i Beograda često dolaze od onih koji, prema njegovom mišljenju, ne razumeju značaj srpskog nacionalnog jedinstva.
Govoreći o konkretnoj podršci Srbije Republici Srpskoj, Romić je ocenio da je njen doprinos kroz brojne projekte i zajedničke aktivnosti izuzetno veliki.
Očuvanje srpskog identiteta i zajedničkog kulturnog prostora
Posebnu pažnju Romić je posvetio očuvanju srpskog jezika, kulture, istorije i pravoslavne vere, ocenjujući da su upravo ti elementi temelj nacionalnog identiteta.
Prema njegovim rečima, Srbija i Republika Srpska tokom prethodnih godina usaglasile su određene programe u obrazovnom sistemu, dok je Veliki svesrpski sabor dodatno potvrdio opredeljenje za zajedničko delovanje u pitanjima od nacionalnog značaja.
Romić je istakao da srpski kulturni prostor prevazilazi današnje granice Srbije i Republike Srpske, navodeći da značajno kulturno nasleđe postoji i u Federaciji BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Mađarskoj i Rumuniji.
Kako je ocenio, zajednički zadatak Beograda i Banjaluke jeste očuvanje tog nasleđa i njegovo predstavljanje budućim generacijama.
Romić: Dejtonski sporazum je ozbiljno ugrožen
Govoreći o političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini, Romić je ocenio da se osnovni principi Dejtonskog mirovnog sporazuma kontinuirano narušavaju.
Prema njegovom mišljenju, političke težnje Sarajeva usmerene su ka centralizaciji BiH, čime se dovode u pitanje ustavna prava Republike Srpske i položaj konstitutivnih naroda.
Romić je podsetio da je dejtonsko uređenje zasnovano na postojanju dva entiteta i tri konstitutivna naroda, uz jasno definisanu raspodelu nadležnosti.
On smatra da su tokom prethodnih decenija pojedine nadležnosti prenete na zajednički nivo bez odgovarajuće saglasnosti, za šta odgovornost pripisuje delovanju visokih predstavnika i političkih struktura u Sarajevu.
„U Dejtonskoj Bosni i Hercegovini pravo se bezočno krši. O pravdi tek nema govora“, ocenio je Romić.
Dodao je da Republika Srpska, prema njegovom stavu, ne može prihvatiti politička rešenja kojima bi se umanjivala njena autonomija i ustavna pozicija.
O tenzijama u BiH: Kriza ne dolazi iz Banjaluke
Na pitanje šta bi mogao biti prvi korak ka smirivanju političkih tenzija u Bosni i Hercegovini, Romić je odgovorio da je neophodno poštovanje dejtonskog ustavnog uređenja.
Prema njegovoj oceni, političke krize nastaju zbog nastojanja dela političkih struktura u Sarajevu da promene postojeći odnos nadležnosti i način odlučivanja.
„Nikad kriza nije došla iz Banjaluke i nije došla iz Republike Srpske. Iz Republike Srpske je samo dolazila reakcija, a akcija je uvek poticala iz Sarajeva“, izjavio je Romić.
Naglasio je da Banjaluka neće ostati pasivna pred potezima koje smatra ugrožavanjem prava srpskog naroda i Republike Srpske.
Govoreći o položaju naroda u BiH, Romić je pozvao i na poštovanje principa reciprociteta, posebno kada je reč o pravima Srba u Federaciji BiH.
Govor u Vašingtonu i poruke američkoj javnosti
Romić se osvrnuo i na svoje predavanje na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu, održano pod nazivom „Mir koji nikada nije postao država“.
Objasnio je da je naziv predavanja bio metaforičan i da je njegova namera bila da ukaže na probleme funkcionisanja dejtonskog uređenja BiH, a ne da negira njeno postojanje kao države.
Prema njegovim rečima, cilj predavanja bio je da američkim studentima i budućim donosiocima odluka približi političke prilike u Bosni i Hercegovini i položaj Republike Srpske.
Romić je naveo da je predavanje izazvalo veliko interesovanje publike i da je nakon njegovog završetka još sat i po odgovarao na pitanja prisutnih.
Posebno je istakao značaj razgovora sa mladim ljudima koji bi u budućnosti mogli imati važne uloge u američkoj administraciji i međunarodnoj politici.
Tramp, Dodik i nova faza srpsko-američkih odnosa
Govoreći o odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, Romić je ocenio da otvaranje strateškog dijaloga Srbije i SAD predstavlja važan trenutak za budućnost bilateralnih odnosa.
Prema njegovom mišljenju, Srbija i Amerika ulaze u novu fazu saradnje, koja može otvoriti dodatne mogućnosti za političko i ekonomsko povezivanje.
Romić je posebno govorio o odnosu Milorada Dodika i američkog predsednika Donalda Trampa, ističući da je Dodik podržavao Trampa i u periodu kada je američki predsednik nailazio na snažne kritike u Evropi.
On smatra da između njihovih političkih pristupa postoje sličnosti, posebno kada je reč o konzervativnim vrednostima, nacionalnom identitetu i zaštiti interesa sopstvenog naroda.
Romić je naveo da je kao izaslanik Milorada Dodika prisustvovao Trampovoj inauguraciji, ocenjujući da je tada prepoznao početak nove političke etape u Americi.
Prema njegovim rečima, Republika Srpska podržava američku spoljnu politiku usmerenu ka dijalogu i rešavanju međunarodnih sukoba.
Republika Srpska svakodnevno vodi borbu za svoj identitet
Govoreći o političkom položaju Republike Srpske, Romić je ocenio da se ona svakodnevno suočava sa izazovima koji se odnose na očuvanje njene autonomije, institucija i nacionalnog identiteta.
On je istakao da je Milorad Dodik tokom prethodnih dvadesetak godina značajno doprineo međunarodnoj prepoznatljivosti Republike Srpske.
Prema Romićevim rečima, Republika Srpska danas ima prepoznatljiv politički identitet u pojedinim međunarodnim krugovima, uključujući Izrael, Mađarsku, Slovačku i Sjedinjene Američke Države.
Na pitanje kojom bi jednom rečju opisao današnju Bosnu i Hercegovinu, Romić je kratko odgovorio:
„Nemoguća.“
Mladi treba da se uključe u društveni i politički život
U razgovoru za Balkan Watch, Romić je govorio i o svom profesionalnom putu, od akademske karijere na Pravnom fakultetu do angažmana u kabinetu Milorada Dodika.
Istakao je da su pravo i politika prirodno povezani, jer se obe oblasti bave pitanjima države, institucija i društvenih odnosa.
Romić je naveo da je politički angažman započeo sa 25 godina, zahvaljujući prilici da radi sa Dodikom, što mu je omogućilo da stekne iskustva koja, kako je ocenio, mnogi ne dobiju ni znatno kasnije u karijeri.
Mladima je poručio da ne postoji idealno životno doba za ulazak u politiku i da politički angažman ne mora nužno značiti članstvo u stranci, već pre svega odgovornost prema zajednici.
„Ako se nećete vi baviti politikom, sigurno je da će se politika baviti vama“, poručio je Romić.
Vera kao način života i temelj ličnih vrednosti
Govoreći o ličnim uverenjima, Romić je istakao da pravoslavna vera zauzima centralno mesto u njegovom životu.
Prema njegovim rečima, vera nije samo pitanje obreda i tradicije, već svakodnevnog odnosa prema Bogu, drugim ljudima i sopstvenim postupcima.
Posebno je istakao značaj duhovnih saveta episkopa banjalučkog Jefrema, navodeći da su mu razgovori sa njim pomogli da bolje razume praktični značaj vere u svakodnevnom životu.
„Vera je način života“, naglasio je Romić.
Politika donosi odgovornost, ali oduzima slobodno vreme
U završnom delu razgovora Romić je govorio o svom privatnom životu, navikama i izazovima političkog angažmana.
Istakao je da sebe prvenstveno doživljava kao običnog čoveka iz Banjaluke, ponosnog na svoje poreklo i vezu sa rodnim krajem.
Govoreći o knjigama koje trenutno čita, pomenuo je dela istoričara Gorana Latinovića, kao i ponovno čitanje književnosti Meše Selimovića, posebno romana „Derviš i smrt“ i „Tvrđava“.
Na pitanje šta mu je politika donela, a šta oduzela, Romić je odgovorio da mu je pružila mogućnost da doprinese svojoj zajednici, ali da je istovremeno značajno ograničila njegovo slobodno vreme.
Kako je naveo, politički posao podrazumeva stalne obaveze, odgovornost i spremnost na odricanja.
Istakao je da je istrajnost jedna od osobina koje smatra najvažnijim, kako u profesionalnom, tako i u privatnom životu.
Razgovor za Balkan Watch Romić je zaključio porukom o značaju istrajnosti, odgovornosti prema zajednici i očuvanja nacionalnog identiteta, ponavljajući da Srbija i Republika Srpska, prema njegovom uverenju, predstavljaju neraskidive delove jedinstvenog srpskog nacionalnog prostora.
