Advokat i izvršni direktor organizacije „Republikanci za nacionalnu obnovu“ Mark Ivanjo u novoj epizodi Balkan Watch podkasta govori o podelama među republikancima, političkoj budućnosti posle Donalda Trampa, pravoslavlju u Americi i saradnji država koje svoje nacionalne interese stavljaju na prvo mesto.
Mark Ivanjo predstavlja rad svoje organizacije i objašnjava zbog čega smatra da političke promene zahtevaju angažovanje građana, jasna uverenja i aktivnije prisustvo u javnosti. U razgovoru se osvrće i na Srbiju, Kosovo, evropske konzervativne pokrete, migracionu politiku, uticaj medija i odnos vere i društvene odgovornosti.
Mark Ivanjo o podelama među republikancima
Govoreći o organizaciji „Republikanci za nacionalnu obnovu“, Ivanjo objašnjava da je njen cilj jačanje politike „Amerika na prvom mestu“ unutar Republikanske stranke. Prema njegovim rečima, potreba za takvim delovanjem postala je posebno vidljiva tokom prvog Trampovog mandata, kada se suočavao sa otporom i među republikancima.
Organizacija, kako navodi, podržava političke kandidate i radi na povezivanju konzervativnih aktivista. Njeno međunarodno delovanje usmereno je na izgradnju saradnje između američkih republikanaca okupljenih oko politike „Amerika na prvom mestu“ i srodnih političkih pokreta u Evropi i drugim delovima sveta.
Ivanjo pritom otvoreno govori i o neslaganjima unutar Trampovog biračkog tela. Ocenjuje da je politika prema Iranu privukla podršku dela ranijih Trampovih kritičara, ali istovremeno izazvala rezervu kod pojedinih njegovih dotadašnjih pristalica. Takve podele, prema njegovoj proceni, mogu da otežaju položaj republikanaca na izborima za Kongres.
Izborni izazovi i pitanje Trampovog naslednika
Ivanjo ne skriva zabrinutost zbog predstojećih izbora na polovini predsedničkog mandata. Smatra da je za republikance važno da mobilišu birače i izbegnu rezultat koji bi ozbiljno otežao sprovođenje političkog programa.
U razgovoru razmatra i mogućnost da demokrate preuzmu kontrolu nad oba doma Kongresa. U takvom scenariju, ocenjuje, Tramp bi zadržao značajan uticaj na spoljnu politiku, ali bi se suočio sa većim preprekama pri donošenju zakona i sprovođenju svoje agende.
Otvara se i pitanje političke budućnosti posle Trampa. Ivanjo pominje Marka Rubija i Džej Di Vensa kao moguća imena u toj raspravi, naglašavajući da republikancima nije dovoljno samo da pronađu naslednika, već i da obezbede podršku potrebnu za narednu izbornu pobedu.
Kritikuje i politički nastup demokrata, za koji smatra da može da udalji neodlučne birače. Prema njegovom mišljenju, nezadovoljstvo republikancima ne znači automatski i spremnost građana da podrže suprotnu stranu.
Evropa, migracije i uticaj medija
Deo razgovora posvećen je evropskim političkim prilikama, položaju konzervativnih stranaka i raspravama o migracijama i javnoj bezbednosti. Ivanjo iznosi kritičan pogled na politiku više zapadnoevropskih država i govori o ličnom osećaju nesigurnosti tokom boravka u Parizu.
Poredeći različite sredine u Sjedinjenim Američkim Državama, ističe da iskustvo života u mirnom predgrađu može znatno da se razlikuje od svakodnevice u velikim gradskim centrima. Smatra da te razlike utiču i na to kako građani procenjuju političke odluke i njihove posledice.
Sagovornici razmatraju ulogu televizije, društvenih mreža i emotivnih poruka u oblikovanju političkih stavova. Ivanjo ocenjuje da konzervativci moraju ozbiljnije da pristupe medijskom nastupu i predstavljanju svojih argumenata.
Navodi i da je nalog njegove organizacije dva puta uklonjen sa Instagrama, dok platformu X opisuje kao povoljniji prostor za iznošenje njenih stavova.
View this post on Instagram
Lični put ka pravoslavlju
Poseban deo podkasta posvećen je Ivanjovom verskom iskustvu. Govori da je odrastao kao rimokatolik i da je, preko majčine porodice, povezan sa Portugalom, gde je kao dečak pomagao tokom bogosluženja.
Tokom studija približio se protestantizmu, a potom je, tragajući za tradicionalnijim verskim životom, razmišljao o povratku rimokatoličanstvu. Susret sa pravoslavljem usledio je nakon što je njegova supruga počela da istražuje pravoslavnu veru.
Odlazeći sa njom u crkvu, kako objašnjava, pronašao je duhovnu tradiciju kojoj je želeo da pripada.
Ivanjo govori i o interesovanju za pravoslavlje koje primećuje među mladim Amerikancima, naročito muškarcima. Kao primer navodi sopstvenu parohiju, u kojoj, prema njegovim rečima, nema dovoljno prostora za sve vernike, zbog čega se radi na izgradnji novog hrama. Opisuje i vernike koji do crkve putuju četrdeset pet minuta ili sat vremena.
Vera, abortus i javno zastupanje uverenja
U razgovoru se otvara i pitanje abortusa, kojem Ivanjo pristupa iz svog hrišćanskog i konzervativnog uverenja. Zalaže se za otvoreniju društvenu raspravu, govori o usvajanju kao alternativi i naglašava da pripadnost verskoj tradiciji sama po sebi ne znači da je osoba temeljno promislila svoja uverenja.
Sagovornici se osvrću i na javno delovanje Čarlija Kirka, posebno na njegov pristup razgovorima sa mladima o veri, politici i društvenim pitanjima.
Govoreći o sopstvenom iskustvu, Ivanjo navodi da zbog političkih stavova uglavnom nije imao ozbiljnijih problema u porodici i profesionalnom okruženju. Ističe da vodi sopstvenu advokatsku kancelariju, ali i da je još na početku karijere bio spreman da javno zastupa svoja politička i verska uverenja.
Njegova poruka je da strah od osude ne bi trebalo da bude razlog za povlačenje iz javnog života.
Pogled na Srbiju i pitanje Kosova
Na pitanje o Kosovu, Ivanjo ocenjuje da prosečni Amerikanci o toj temi uglavnom malo znaju. Prema njegovom mišljenju, mnogi ne bi umeli ni da ga pronađu na mapi, dok ga deo bolje informisanih građana prvenstveno povezuje sa NATO prisustvom.
Njegov odgovor predstavlja ličnu procenu poznavanja ove teme u američkoj javnosti, a ne iznošenje zvaničnog stava Republikanske stranke ili američke administracije.
Govoreći o Srbiji, Ivanjo iznosi pozitivan utisak o onome što je zatekao i poručuje da ono što dobro funkcioniše treba sačuvati i unapređivati. Naglašava da političke organizacije moraju neprekidno da rade za građane.
Nacionalni interes i međunarodna saradnja
Jedna od centralnih poruka razgovora jeste Ivanjov stav da briga o sopstvenoj državi ne isključuje saradnju sa drugim narodima.
„Svet bi bio bolje mesto kada bi svaka država svoj narod stavljala na prvo mesto“, poručuje Ivanjo.
Svoj stav objašnjava poređenjem sa porodicom: roditelji prvenstveno brinu o svojoj deci, ali to ne znači da neće pomoći komšijskom detetu kada mu je pomoć potrebna.
Na isti način, smatra, države mogu da štite sopstvene interese, čuvaju identitet i istovremeno sarađuju. U tome vidi osnovu za povezivanje konzervativnih i suverenističkih pokreta.
Poruka mladima da se informišu i uključe
Na kraju razgovora Ivanjo poziva mlade da više pažnje posvete političkim pitanjima, naročito onome što se događa u njihovim lokalnim zajednicama. Smatra da politički stav treba da bude zasnovan na znanju i razumevanju, a ne samo na emocijama ili tuđim porukama.
Savetuje ih da pronađu ljude sa sličnim uverenjima, uključe se u organizacije ili pokrenu sopstvene inicijative. Uz informisanost i spremnost na delovanje, ističe značaj vere, lične odgovornosti i hrabrosti da javno govore o onome što smatraju važnim.
Nova epizoda Balkan Watch podkasta sa Markom Ivanjom biće emitovana 25. oktobra u 12 časova na YouTube kanalu Balkan Watch, a u 20 časova na Dokumentarnoj TV.
