Sjedinjene Američke Države ulaze u završnicu jednih od najvažnijih međuizbora u svojoj novijoj političkoj istoriji. U utorak, 3. novembra, Amerikanci će odlučiti da li će predsednik Donald Tramp i tokom poslednje dve godine svog mandata imati podršku republikanske većine u Kongresu ili će se suočiti sa kongresom u kojem demokrate mogu da blokiraju njegove zakonodavne planove, kontrolišu istrage i ograniče deo političkog uticaja Bele kuće.
Za razliku od predsedničkih izbora, Trampovo ime neće se naći na glasačkim listićima, ali će rezultat predstavljati važan pokazatelj podrške njegovoj politici. Ulog prevazilazi američke granice: od ishoda izbora zavisiće i delovanje Vašingtona za odnose sa Evropom, međunarodnu trgovinu, odbranu i druga globalna pitanja.
Na prvi pogled, republikanci bi trebalo da uđu u izbornu završnicu sa značajnom prednošću. Tramp se 2025. godine vratio u Belu kuću, njegova stranka kontroliše oba doma Kongresa, a administracija je tokom prve dve godine pokrenula opsežne promene poreske, imigracione, energetske i spoljne politike.
Ovogodišnje glasanje dolazi u posebno osetljivom trenutku. Rat sa Iranom, rast cena goriva i životnih namirnica, sukobi oko migracione politike i pitanja zdravstvenog osiguranja doprineli su nezadovoljstvu dela birača. Istovremeno, republikanci nastoje da očuvaju koaliciju koja je Trampu omogućila povratak na vlast 2024. godine.
Američki međuizbori održavaju se u vreme kada se širom zapadnog sveta zaoštrava sukob između različitih shvatanja države, nacionalnog identiteta i društvenog poretka. Na jednoj strani nalaze se konzervativni, nacionalni i suverenistički pokreti koji insistiraju na snažnijoj ulozi nacionalnih institucija, kontroli migracija, tradicionalnim vrednostima i zaštiti domaćih interesa.
Nasuprot njima deluju liberalne, progresivne i radikalno leve političke struje, koje različitim intenzitetom zagovaraju društvene promene, multikulturalizam, širenje individualnih prava i drugačiju raspodelu političke i ekonomske moći. Iako se ovaj sukob često pojednostavljuje na podelu između desnice i levice, njegova suština sve više prevazilazi tradicionalne stranačke i ekonomske razlike.
Zbog toga se izbori 3. novembra ne mogu razumeti samo kao nadmetanje dve političke stranke. Oni će pokazati koliko je Trampov politički model sposoban da zadrži podršku i onda kada se suočava sa levo-liberalnom hobotnicom koja se trenutno u Americi ispoljava u politici Demokratske partije
Šta Amerikanci zapravo biraju i zbog čega je svaki mandat važan?
Američki Kongres sastoji se od dva doma: Predstavničkog doma i Senata. Njihove nadležnosti se razlikuju, ali oba učestvuju u donošenju saveznih zakona.
Na izborima 3. novembra bira se svih 435 članova Predstavničkog doma, čiji mandat traje dve godine. Istovremeno se održavaju izbori za 35 senatorskih mesta, od kojih 33 pripadaju redovnom izbornom ciklusu, dok su dva predmet vanrednih izbora.
Republikanci trenutno imaju 218 mesta u Predstavničkom domu, demokrate 214, jedan predstavnik je nezavisan, a dva mesta su upražnjena. Nezavisni predstavnik politički sarađuje sa republikancima, što njihovoj parlamentarnoj grupaciji daje nešto širi, ali i dalje veoma tesan prostor za odlučivanje.
U Senatu republikanci imaju 53 mesta, demokrate 45, dok dva nezavisna senatora sarađuju sa demokratama. Praktičan odnos snaga zato iznosi 53 prema 47 u korist republikanaca.
Za kontrolu Predstavničkog doma, kada je svih 435 mesta popunjeno, potrebno je najmanje 218 mandata. Demokratama su, dakle, potrebni relativno mali dobici da preuzmu većinu.
U Senatu je zadatak složeniji. Demokratama je potreban neto dobitak od četiri mesta da bi uspostavile većinu od 51 senatora. Pritom se ne bira svih 100 senatora, već samo deo, što značajno ograničava prostor za preokret.
Upravo ta razlika čini mogućim scenario u kojem demokrate osvajaju Predstavnički dom, a republikanci zadržavaju Senat. Takav ishod ne bi značio kraj Trampovog predsedništva, ali bi promenio način na koji se vlast u Vašingtonu sprovodi.
Trampov politički kapital: Šta je administracija već uspela da promeni?
Za razumevanje republikanske izborne strategije važno je sagledati poteze koje je Trampova administracija preduzela od povratka na vlast u januaru 2025. godine.
Jedno od centralnih dostignuća na koje se republikanci pozivaju jeste veliki poreski i budžetski zakon, poznat kao One Big Beautiful Bill Act, koji je predsednik potpisao 4. jula 2025. godine.
Tim zakonom trajno su produžene važne odredbe poreske reforme iz 2017. godine, dok su uvedene i dodatne poreske olakšice koje se odnose na određene prihode od napojnica, prekovremeni rad, kamate na pojedine automobilske kredite i druge kategorije.
Zakon je obuhvatio i povećanje sredstava za odbranu i kontrolu granica, kao i promene u finansiranju federalnih socijalnih programa.
Za republikance, njegovo usvajanje predstavlja dokaz da Tramp može da pretvori izborna obećanja u konkretnu zakonodavnu politiku. Istovremeno, ovaj paket odslikava osnovnu filozofiju njegove administracije: niže poreze, snažniju kontrolu migracija, veća bezbednosna izdvajanja i ograničavanje pojedinih oblika federalne potrošnje.
Trampova administracija je u drugom mandatu pokazala i izuzetno visok tempo izvršnog odlučivanja, donoseći veliki broj predsedničkih uredbi. Njima je menjala regulatornu politiku, pristup energetici, federalnoj administraciji i migracijama.
Međutim, predsedničke uredbe nisu zamena za zakone. Sudovi mogu da ograniče njihovu primenu, a buduće administracije da ih izmene ili povuku. Upravo zato je parlamentarna većina toliko značajna za dugoročnu održivost Trampovih reformi.
Istraživanja pokazuju prednost demokrata, ali izborni sistem kaže drugačije
Prema istraživanju agencija Rojters i Ipsos, rad predsednika Trampa odobrava 32 odsto ispitanika. Kada je reč o izborima za Kongres, među registrovanim biračima demokrate imaju prednost od 47 prema 36 odsto, dok se nakon uračunavanja opredeljenja neodlučnih birača odnos približava rezultatu 50 prema 41 odsto.
Među biračima koji će verovatno izaći na izbore, istraživanje pokazuje prednost demokrata od 53 prema 44 odsto. Pomenuti podaci predstavljaju ozbiljno upozorenje republikancima, ali nacionalne ankete nisu isto što i prognoza konačnog broja mandata.
Američki izborni sistem zasniva se na pojedinačnim izbornim jedinicama. Stranka može da ima značajnu prednost u ukupnom broju glasova, a da ona ne bude podjednako izražena u raspodeli mesta u Kongresu.
Prema analizi Galupa od 7. oktobra, samo oko 40 do 50 od ukupno 435 izbornih jedinica Predstavničkog doma smatra se istinski konkurentnim. Ostale su, zahvaljujući dugoročnim partijskim opredeljenjima stanovništva i granicama izbornih jedinica, relativno sigurne za jednu od dve stranke.
To ujedno predstavlja jedan od najvažnijih razloga zbog kojih republikanci veruju u pobedu, čak i u nepovoljnom nacionalnom raspoloženju.
Dodatni faktor predstavlja izlaznost. Demokratski birači trenutno pokazuju veći entuzijazam, ali struktura biračkog tela na međuizborima razlikuje se od predsedničkih izbora. Mladi birači i pojedine društvene grupe koje češće podržavaju demokrate tradicionalno izlaze u manjem procentu.
Uz to, republikanci raspolažu značajnim finansijskim sredstvima za završnicu kampanje, a njihova stranka u prethodnim izbornim ciklusima povremeno je ostvarivala bolje rezultate nego što su ankete predviđale.
Tramp pred najvećim izazovom: Može li da pretvori ličnu popularnost u pobedu svoje stranke?
Trampov najvažniji politički resurs ostaje snažna povezanost sa njegovim najodanijim pristalicama.
Pokret koji se okuplja oko slogana „Make America Great Again“ značajno je promenio Republikansku stranku, njen odnos prema međunarodnoj trgovini, migracijama, ekonomskom nacionalizmu i kulturnim pitanjima.
Za veliki deo republikanskog biračkog tela Tramp je simbol prekida sa tradicionalnim političkim elitama i politikom koja je, prema njihovom uverenju, zanemarivala industrijske radnike, manje gradove i ruralne zajednice.
Njegov politički pristup pokazao se sposobnim da mobiliše birače koji se nisu uvek uklapali u tradicionalnu republikansku koaliciju. Međutim, sada se nameće drugačije pitanje: Da li ta koalicija ostaje podjednako motivisana kada Tramp nije kandidat?
Predsednik je pokušao da međuizbore predstavi kao neposredan nastavak političke borbe iz 2024. godine. Njegovo prisustvo na mitinzima širom zemlje pokazuje da ne želi da prepusti kampanju isključivo kandidatima za Kongres.
U samoj završnici, 1. novembra, Tramp vodi kampanju u Ajovi i Kanzasu, državama koje je ubedljivo osvojio na prethodnim predsedničkim izborima. Činjenica da republikanci moraju intenzivno da brane i takve države pokazuje koliko je ovogodišnja izborna mapa postala neizvesna.
Više od 52 miliona Amerikanaca već je glasalo prevremeno, što predstavlja rekord za ovu vrstu izbora. Takva zainteresovanost može da donese iznenađenja u oba pravca.
Zašto je Senat možda važniji za Trampovu dugoročnu političku ostavštinu?
Iako se najviše pažnje često posvećuje Predstavničkom domu, kontrola Senata ima poseban značaj za predsednika.
Senat potvrđuje imenovanja saveznih sudija, visokih državnih službenika, ambasadora i članova administracije. Gubitak republikanske većine značajno bi otežao Trampu da nastavi institucionalno oblikovanje federalne vlasti. Posebno su važna imenovanja sudija, čiji mandati mogu da traju znatno duže od predsedničkog.
Ako republikanci zadrže Senat, čak i uz gubitak Predstavničkog doma, Tramp bi zadržao važan mehanizam za sprovođenje dela svog programa i kadrovske politike.
Ako demokrate osvoje oba doma, moglo bi da dođe do gotovo potpunog zastoja u potvrđivanju politički spornih imenovanja. U slučaju eventualnog upražnjenog mesta u Vrhovnom sudu, takav odnos snaga bio bi naročito značajan.
Senatske trke u Mejnu, Severnoj Karolini, Ohaju, Ajovi, Kanzasu, Aljasci i Teksasu zato imaju izuzetan značaj, dok republikanci istovremeno nastoje da osvoje ili zadrže konkurentna mesta u državama poput Mičigena i Džordžije.
Izbori će takođe pokazati koliko je Republikanska stranka sposobna da zadrži podršku u državama koje su tradicionalno konzervativne, ali sada pokazuju znake nezadovoljstva ekonomskim i spoljnopolitičkim prilikama.
Predsednik bi se našao pred Kongresom koji bi mogao da blokira najveći deo novih zakonodavnih predloga, ograniči budžetske prioritete i pojača kontrolu rada administracije.
Takav ishod značajno bi ograničio Trampov politički prostor, doveo bi u sukob konzervativnu Trampovu politiku utemeljenu na tradicionalnim vrednostima i liberalne struje modernih shvatanja.
Svedočimo da u čitavom svetu politički mozaik se polako polarizuje i dolazi do obrazovanja neke vrste fronta nacionalno-tradicionalnih i liberalno-anarhističkih struja.
Amerika nije izolovan slučaj: Ideološki sukob koji sve snažnije oblikuje zapadni svet
Donald Tramp jedan je od najprepoznatljivijih predstavnika savremenog nacionalno-konzervativnog talasa. Njegov politički uspeh pokazao je da protivljenje globalizaciji, nekontrolisanim migracijama i uticaju tradicionalnih političkih elita može da preraste u širok izborni pokret.
U tom smislu, značaj američkih međuizbora daleko prevazilazi pitanje republikanske većine u Kongresu. Oni će pokazati da li politička ideja koja je Trampa vratila u Belu kuću i dalje raspolaže dovoljno snažnom društvenom podrškom da se održi tokom svakodnevnog upravljanja državom.
Istovremeno, rast angažovanja demokratskih birača pokazuje da progresivne i liberalne snage nisu izgubile sposobnost političke mobilizacije.
Francuska i Nemačka: Sukob nacionalnog identiteta, liberalnih vrednosti i političkog nezadovoljstva
Slične podele posebno su vidljive u Francuskoj, gde se politička scena sve izrazitije udaljava od nekadašnjeg nadmetanja tradicionalnih partija desnog i levog centra. Sa jedne strane nalazi se Nacionalno okupljanje, koje pitanje migracija, nacionalnog suvereniteta i bezbednosti postavlja u središte svog programa.
Sa druge su radikalno levi pokreti, među kojima se ističe Nepokorena Francuska Žan-Lika Melanšona, dok centrističke snage predsednika Emanuela Makrona nastoje da očuvaju institucionalni kontinuitet.
Protesti koji su tokom septembra i oktobra 2026. zahvatili francuske gradove, a koji su počeli zbog problema u obrazovanju i životnih troškova, dodatno su zaoštrili odnose između vlasti i radikalne levice. Nakon izbijanja nasilja na pojedinim demonstracijama, bezbednost, autoritet države i granice legitimnog protesta postali su važna pitanja uoči predsedničkih izbora 2027. godine.
U Nemačkoj se sličan proces odvija drugačijim putem. Alternativa za Nemačku (AfD), koja insistira na restriktivnijoj migracionoj politici i snažnijoj zaštiti nacionalnih interesa, prema oktobarskom istraživanju ARD-DeutschlandTrenda dostigla je 27 odsto podrške i poziciju najpopularnije pojedinačne stranke.
Istovremeno, tradicionalne stranke okupljene oko kancelara Fridriha Merca suočavaju se sa izrazito niskim poverenjem javnosti. Rast AfD-a pokazuje da deo nemačkog društva traži znatno drugačiji pristup pitanjima migracija, bezbednosti i državnog suvereniteta. Međutim, ostaje otvoreno da li će taj rast dovesti do promene vlasti, budući da druge velike stranke i dalje odbijaju koaliciju sa AfD-om.
Srbija: Slična polarizacija, ali drugačije ideološke podele
Posebno zanimljivo poređenje pruža Srbija, gde su dugotrajni studentski protesti i politički sukobi kulminirali parlamentarnim izborima 25. oktobra 2026. godine. Politička retorika u Srbiji pokazala je koliko brzo sukob vlasti i opozicije može da poprimi karakter borbe za nacionalni identitet, državni suverenitet i legitimitet institucija.
Predstavnici dosadašnje vlasti studentski pokret povezivali su sa pokušajima spoljnog uticaja i rasturanja države, njegovi predstavnici insistirali su na institucionalnim promenama i odgovornosti nosilaca javnih funkcija.
Sudeći po onome što je Studentska lista pokazala u prvim danima nakon izbora, strani uticaj preovladava i prvi potezi su upravo napadi na tradicionalne vrednosti.
Šta sve ovo znači za Trampa i budućnost zapadne politike?
Posmatrani zajedno, američki, francuski, nemački i srpski primer otkrivaju širi proces preispitivanja političkih sistema i odnosa građana prema institucijama. Tradicionalne političke stranke sve teže održavaju ranije biračke koalicije, dok pitanja nacionalnog identiteta, migracija, bezbednosti, društvenih vrednosti i poverenja u državu dobijaju sve veći značaj.
Upravo u tome leži širi značaj predstojećih američkih međuizbora. Ako republikanci uspeju da očuvaju kontrolu nad Kongresom, Tramp će dobiti važnu potvrdu da njegov politički pristup može da zadrži podršku i nakon dve godine vlasti. Takav rezultat mogao bi da ohrabri ideološki srodne političke pokrete u Evropi, iako ne bi automatski promenio njihove izborne izglede.
Ako demokrate preuzmu većinu, to bi pokazalo sposobnost opozicije da mobiliše birače protiv aktuelnog predsednika, ali ne bi nužno značilo slabljenje nacionalno-konzervativnih ideja u širem zapadnom svetu.
Zato 3. novembar neće biti samo američki izborni datum. On će predstavljati još jedan pokazatelj pravca u kojem se kreće zapadna demokratija: da li će nacionalno-konzervativne snage nastaviti da jačaju svoj institucionalni uticaj ili će liberalni i progresivni pokreti uspeti da povrate političku inicijativu. Odgovor neće biti isti u svakoj zemlji, ali će rezultat iz Vašingtona nesumnjivo biti pažljivo analiziran i u Parizu, Berlinu, Rimu i Beogradu.
Hoće li američki izbori promeniti odnose sa Evropom?
Evropske države imaju više razloga da pažljivo prate rezultate američkih međuizbora.
Trampova politika povećanja carina, insistiranje na većim evropskim izdvajanjima za odbranu i drugačiji pristup međunarodnim sporazumima značajno su promenili odnose između Vašingtona i evropskih prestonica.
Ako republikanci zadrže kontrolu nad oba doma Kongresa, Bela kuća će imati povoljnije institucionalne uslove da nastavi sprovođenje trgovinske i bezbednosne politike.
Takav ishod mogao bi da ojača Trampovu pregovaračku poziciju prema evropskim partnerima, jer bi pokazao da njegova administracija zadržava važnu podršku u domaćem političkom sistemu. Međutim, ni republikanska pobeda ne garantuje lakše transatlantske odnose.
Carine mogu da izazovu sporove i među američkim kompanijama, evropskim proizvođačima i republikanskim kongresmenima, posebno u državama koje zavise od izvoza ili poljoprivrede.
Ako demokrate osvoje Predstavnički dom, Kongres bi mogao intenzivnije da preispituje pojedine trgovinske odluke i zahteva dodatna obrazloženja administracije. Ipak, Evropska unija ne bi trebalo da očekuje automatski povratak američke politike na stanje pre Trampovog dolaska na vlast.
Značajan deo trgovinskih i industrijskih pitanja postao je predmet šireg američkog političkog konsenzusa, dok predsednik i dalje raspolaže važnim izvršnim nadležnostima u oblasti spoljne politike.
Zbog toga bi promena većine u Kongresu verovatnije ograničila pojedine Trampove inicijative nego što bi potpuno promenila američki međunarodni kurs.
Ukrajina, NATO i Iran: Spoljna politika ostaje važno pitanje
Jedna od oblasti u kojima će se posledice izbora najpažljivije pratiti jeste američka spoljna i bezbednosna politika.
Tokom Trampovog drugog mandata odnosi sa evropskim saveznicima obeleženi su sporovima oko raspodele odbrambenih troškova, trgovine i pristupa međunarodnim krizama. Istovremeno, rat sa Iranom postao je jedno od centralnih pitanja unutrašnje američke politike.
Prema istraživanju Galupa objavljenom 29. oktobra, situaciju u Iranu kao izuzetno važnu za izborno opredeljenje navodi 47 odsto registrovanih birača. Ekonomiju i zdravstvenu zaštitu na isti način ocenjuje po 50 odsto.
Takvi podaci pokazuju da međunarodna politika više nije odvojena od svakodnevnih interesa birača. Cene goriva, troškovi transporta i rizik od novih vojnih sukoba neposredno utiču na stavove građana.
Tramp je tokom svojih kampanja nastojao da se predstavi kao predsednik koji američke nacionalne interese postavlja ispred skupih i dugotrajnih međunarodnih angažmana.
Međutim, rat sa Iranom pokazao je koliko sprovođenje takvog pristupa može biti složeno kada se administracija suoči sa bezbednosnim izazovima i ekonomskim posledicama vojnog sukoba.
Da li je 2026. uvod u predsedničke izbore 2028. godine?
Iako se Tramp ovog novembra ne kandiduje, izborni rezultati imaće dalekosežne posledice za budućnost Republikanske stranke.
Ustav Sjedinjenih Američkih Država ograničava izbor predsednika na najviše dva mandata. Tramp je već izabran 2016. i 2024. godine, pa prema važećem ustavnom okviru ne može ponovo biti izabran 2028. godine.
To znači da će njegov politički pokret u narednim godinama morati da odgovori na pitanje naslednika. Među republikanskim političarima koji se pominju kao potencijalni kandidati nalaze se potpredsednik Džej Di Vens i državni sekretar Marko Rubio.
Snažan rezultat republikanaca na međuizborima mogao bi da učvrsti poziciju kandidata povezanih sa Trampovom administracijom i doprinese kontinuitetu njenog političkog programa.
Unutar Demokratske stranke postoje značajne razlike između centrističkog i progresivnog krila, naročito u pogledu socijalne politike, međunarodnih odnosa i ekonomskih reformi. Zbog toga će međuizbori biti i početak nove faze borbe za predsedničke nominacije 2028. godine.
Zašto međuizbori mogu da promene pravac američke politike?
Istorijsko iskustvo pokazuje da gubitak parlamentarne većine ne mora da označi politički kraj jednog predsednika. Tokom Trampovog prvog mandata, na međuizborima 2018. godine demokrate su osvojile 41 dodatno mesto u Predstavničkom domu i preuzele kontrolu nad njim.
To je dovelo do ozbiljnijih sukoba između Bele kuće i Kongresa, uključujući istrage i postupke opoziva predsednika. Ipak, Tramp je ostao na funkciji do isteka mandata. Slični preokreti događali su se i drugim predsednicima.
Barak Obama suočio se sa velikim republikanskim dobicima 2010. godine, a Bil Klinton sa republikanskim preuzimanjem Kongresa 1994. Uprkos tome, obojica su dve godine kasnije ponovo izabrana za predsednika. Ti primeri pokazuju da međuizborni poraz ne mora da znači i trajni gubitak političkog uticaja.
Kod Trampa je situacija ipak specifična. Njegov drugi mandat ujedno je poslednji dozvoljeni mandat, što dodatno povećava značaj izbora za Kongres.
Ako republikanci izgube većinu, predsedniku će ostati manje vremena da ostvari dodatne zakonodavne ciljeve i učvrsti reforme koje smatra ključnim za svoju političku ostavštinu.
Upravo zato će izborni rezultat imati neposredne posledice za naredne dve godine, ali i dugoročne posledice za pravac u kojem će se Republikanska stranka razvijati nakon 2028. godine.
Tokom prve dve godine drugog mandata administracija je sprovela značajne zakonodavne i izvršne promene, naročito u oblasti poreza, migracija, energetike i federalne uprave. Za republikance su upravo ti rezultati osnova tvrdnje da je Tramp uspeo da ostvari deo političkih ciljeva koje je predstavio biračima.
Najvažnije pitanje zato nije samo da li će republikanci pobediti ili izgubiti. Suštinsko pitanje jeste da li će nakon 3. novembra Tramp imati dovoljno političkog prostora da nastavi započete reforme ili će poslednje dve godine njegovog predsedništva proteći u stalnim sukobima.
