Premijerka nemačke pokrajine Meklenburg–Zapadna Pomeranija Manuela Švezig kritikovala je kancelara Fridriha Merza zbog, kako je navela, neuspeha njegove vlade da pravovremeno reaguje na nagli rast cena goriva.
Švezigova, koja će na predstojećim izborima pokušati da osvoji još jedan mandat nakon devet godina na čelu pokrajine, ocenila je tokom kampanje u lučkom gradu Rostoku da kancelar ne pokazuje dovoljno razumevanja za svakodnevne probleme građana.
„Savezni kancelar ljudima ne uliva osećaj da vidi i razume njihove probleme. Mesecima odlaže rešavanje ovog pitanja, što je neodrživo i izaziva frustraciju“, poručila je popularna političarka Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD).
Njene kritike dodatno ukazuju na politički pritisak pod kojim se Merz nalazi uoči nedeljnih izbora u Meklenburgu–Zapadnoj Pomeraniji i Berlinu. Napad nije došao od krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD), već od visoke funkcionerke SPD-a, stranke koja je koalicioni partner Merzovih konzervativaca na saveznom nivou.
Izbori se održavaju samo dve nedelje nakon što je AfD ubedljivo porazio demohrišćane u Saksoniji–Anhaltu i približio se mogućnosti da formira prvu pokrajinsku vladu krajnje desnice u Nemačkoj od završetka Drugog svetskog rata. Novi izborni gubici mogli bi ozbiljno da uzdrmaju Merzovu poziciju, svega 16 meseci nakon njegovog dolaska na mesto kancelara.
Merz je za nedelju uveče zakazao sastanak visokih funkcionera Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Berlinu. Stranački vrh će pratiti rezultate izbora u nemačkoj prestonici i Meklenburgu–Zapadnoj Pomeraniji, pokrajini na obali Baltičkog mora. Birališta se zatvaraju u 18 časova, kada se očekuju i prve izlazne ankete.
Posebna pažnja biće usmerena na Meklenburg–Zapadnu Pomeraniju, koja ima oko 1,6 miliona stanovnika. Švezigova se tamo nametnula kao glavna prepreka jačanju AfD-a, dok podrška CDU-u nastavlja da opada.
Prema istraživanju instituta FG Wahlen, SPD je prvi put posle više od tri godine pretekao AfD. Krajnje desna stranka prethodno je privukla veliki broj birača u nekadašnjem komunističkom delu istočne Nemačke.
Podrška CDU-u pala je na svega šest odsto, zbog čega stranci preti mogućnost da ne pređe izborni prag od pet odsto. To bi bio prvi slučaj od osnivanja Savezne Republike Nemačke 1949. godine da demohrišćani ostanu bez mesta u jednom pokrajinskom parlamentu.
Takav rezultat mogao bi da izazove otvoreno nezadovoljstvo unutar CDU-a i zahteve da Merz napusti čelo stranke. Iako je ove nedelje dobio podršku uticajne grupe pokrajinskih premijera iz redova CDU-a, pritisak među članstvom i dalje raste.
Kancelar je zbog političke krize otkazao planirano putovanje u Njujork na zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Umesto toga, ostaće u Berlinu, gde će razgovarati sa stranačkim funkcionerima i poslanicima.
Dan nakon kritika Švezigove, Merz je najavio odgovor vlade na rast cena goriva i obećao finansijske olakšice vozačima. Vlada je potom predstavila paket pomoći u vrednosti od 2,5 milijardi evra.
Švezigova istovremeno pokušava da ospori tvrdnju AfD-a da je njegov politički uspon nezaustavljiv. Kampanju je usmerila na rezultate svoje vlade u privrednom razvoju i otvaranju radnih mesta, posebno u brodogradnji.
Politikolog sa Univerziteta u Rostoku Volfgang Muno ocenio je da je ona ubedljivo najpoznatija i najpopularnija politička ličnost u pokrajini, zbog čega se kampanja SPD-a gotovo u potpunosti oslanja na njen imidž.
Merz, sa druge strane, nije naišao na jednako topao prijem. Njegovu posetu banjskom gradu Kilungsbornu, zapadno od Rostoka, krajem avgusta obeležilo je glasno negodovanje građana. CDU je zbog toga otkazao planirano obraćanje, dok je tokom kampanje u Saksoniji–Anhaltu kancelar uglavnom držan podalje od birača.
Ni Švezigova nije bez političkih kontroverzi. Kritike je izazvala njena uloga u osnivanju Fondacije za zaštitu klime 2021. godine, koja je kompanijama uključenim u izgradnju gasovoda Severni tok 2 pomagala da se zaštite od američkih sankcija.
Parlamentarna istraga bavila se mogućim ruskim uticajem na odluke pokrajinske vlade povezane sa tim projektom. Švezigova je svoje poteze branila tvrdnjom da su bili deo tadašnjeg širokog konsenzusa nemačke politike i privrede. Kasnije je priznala da je verovanje u spremnost Rusije na mirnu saradnju bilo pogrešno.
Neizvesna izborna trka očekuje se i u Berlinu, gde se CDU, koji je 2023. preuzeo vlast nakon više od dve decenije, prema anketama nalazi gotovo izjednačen sa strankom Levica.
Levica je kampanju usmerila na visoke životne troškove i obećanje da će oduzeti velike stambene fondove kompanijama koje posluju na tržištu nekretnina. Njena vodeća kandidatkinja Elif Eralp, ćerka političkih izbeglica, mogla bi da postane prva gradonačelnica Berlina turskog porekla.
Za podršku birača bore se i Zeleni i AfD, dok je nekada dominantni SPD pao na peto mesto. Čak i nakon objavljivanja rezultata, pitanje formiranja nove vladajuće koalicije u nemačkoj prestonici verovatno će ostati otvoreno.
Poraz CDU-a od Levice, stranke koja delom vuče korene iz nekadašnje istočnonemačke komunističke partije, predstavljao bi još jedan težak udarac za Merza.
Tokom kampanje u Berlinu kancelar je Levicu, zajedno sa krajnjom desnicom, predstavio kao pretnju. Optužio ju je da toleriše antisemitizam zbog delovanja pojedinih grupa koje kritikuju izraelske vojne akcije u Gazi, što je Eralpova odlučno odbacila.
„Ne smemo da dozvolimo da strani kriminal i antisemitizam postanu uobičajena pojava u Nemačkoj ili Berlinu. Ova zemlja mora da se zaštiti“, poručio je Merz.
