Nova naučna studija ukazuje da mikroplastika, osim što predstavlja ozbiljan problem za životnu sredinu i zdravlje ljudi, verovatno doprinosi i zagrevanju planete. Istraživanje objavljeno u časopisu Nature Climate Change pokazuje da sitne plastične čestice u atmosferi apsorbuju više toplote nego što je odbijaju, čime dodatno utiču na klimatske promene.
Mikroplastika je već pronađena gotovo svuda na Zemlji; u rekama, jezerima, okeanima, poljoprivrednom zemljištu, hrani, vodi za piće, kozmetici, pa čak i u ljudskom organizmu. Reč je o česticama manjim od pet milimetara, koje uglavnom nastaju raspadanjem većeg plastičnog otpada, dok su nanoplastike još manje i mogu biti tanje od ljudske dlake.
Istraživački tim predvođen naučnicima sa Fudan Univerziteta analizirao je kako različite boje i veličine mikroplastike reaguju na svetlost i kako se te čestice šire kroz atmosferu. Rezultati pokazuju da crne, plave, crvene i žute čestice mnogo snažnije apsorbuju sunčevu energiju od belih ili providnih plastičnih čestica.
Prema autorima studije, tamne i obojene mikroplastike imaju skoro 75 puta veći kapacitet apsorpcije toplote u odnosu na neobojenu plastiku. Naučnici su takođe utvrdili da intenzitet apsorpcije zavisi od veličine čestica, ali i od njihovog „starenja“ i promena kroz vreme.
Profesor Dr Šindel sa Djuk Univerziteta, jedan od autora istraživanja, izjavio je da još postoje brojna otvorena pitanja o tačnom uticaju mikroplastike na klimu, ali da rezultati jasno pokazuju da ove čestice deluju kao faktor zagrevanja atmosfere.
Naučnici procenjuju da mikroplastika trenutno doprinosi globalnom zagrevanju približno jednom šestinom intenziteta čađi, odnosno crnog ugljenika, koji nastaje sagorevanjem fosilnih goriva. Iako taj uticaj nije uporediv sa emisijama iz saobraćaja ili industrije, istraživači upozoravaju da ga ne treba zanemariti.
Prema procenama iz studije, godišnji efekat emisija mikroplastike mogao bi da bude jednak radu oko 200 termoelektrana na ugalj tokom jedne godine. Dodatni problem predstavlja činjenica da se mikroplastika veoma sporo razgrađuje i može ostati u životnoj sredini decenijama, što znači da bi njen uticaj mogao dugoročno rasti.
Autori istraživanja upozoravaju da aktuelni klimatski modeli uglavnom ne uzimaju u obzir dodatno zagrevanje izazvano mikroplastikom, zbog čega smatraju da su potrebna nova i detaljnija istraživanja o njenom uticaju na globalnu klimu.
