Samo tri godine bile su potrebne da Taalas od novog startapa postane predmet interesovanja jednog od najvećih svetskih proizvođača čipova. AMD je početkom avgusta potpisao konačni sporazum o preuzimanju kompanije iz Toronta, specijalizovane za razvoj čipova namenjenih veštačkoj inteligenciji. Vrednost transakcije nije objavljena, a njena realizacija zavisi od dobijanja regulatornih odobrenja.
Za naš region posebno je značajno ko stoji iza Taalasa. Kompaniju je 2023. godine pokrenuo Ljubiša Bajić, prethodno osnivač Tenstorrenta, jednog od konkurenata kompanije Nvidia na tržištu AI čipova. Taalas su sa njim osnovali Drago Ignjatović i Lejla Bajić, nekadašnji ključni inženjeri Tenstorrenta.
Članovi tima iskustvo su sticali i u kompanijama AMD i Nvidia, a u martu 2024. godine obezbedili su investiciju vrednu 50 miliona dolara.
Na drugoj strani nalazi se AMD, u kojem jednu od vodećih tehničkih funkcija obavlja Andrej Zdravković. On je osnovne i master studije elektrotehnike završio na Univerzitetu u Beogradu, a danas je glavni direktor za softver u kanadskom ogranku AMD-a.
AMD nije saopštio da li je Zdravković učestvovao u preuzimanju Taalasa. Ipak, ovaj slučaj pokazuje da stručnjaci povezani sa Srbijom zauzimaju značajna mesta u globalnoj industriji veštačke inteligencije – od osnivanja kompanija koje razvijaju nove arhitekture čipova do rukovodećih pozicija u najvećim tehnološkim sistemima.
Od Tenstorrenta do Taalasa
Ovo nije prvi Bajićev pokušaj da promeni tržište čipova. Tenstorrent je osnovao 2016. godine, sa ciljem razvoja procesora i računarskih sistema za veštačku inteligenciju.
Kompanija je 2021. prikupila više od 200 miliona dolara, uz procenjenu vrednost od milijardu dolara, čime je stekla status „jednoroga“. Krajem 2024. godine obezbedila je dodatnih 693 miliona dolara, dok je njena vrednost procenjena na približno dve milijarde dolara.
Tenstorrent danas ima razvojnu kancelariju u Beogradu, dok je Bajić 2023. napustio operativnu funkciju u kompaniji i osnovao Taalas.
Nova kompanija opredelila se za drugačiji pristup AI računarstvu. Umesto univerzalnog grafičkog procesora koji može da pokreće različite modele, Taalas razvija čipove prilagođene konkretnim modelima veštačke inteligencije.
Prvi čip kompanije, HC1, posebno je projektovan za Metin model Llama 3.1 8B. Nasuprot tome, Nvidia i Tenstorrent proizvode programabilnije čipove koji mogu da rade sa većim brojem različitih AI modela.
Pojednostavljeno, Nvidia razvija snažne univerzalne AI procesore, Tenstorrent specijalizovane procesore koji se mogu prilagođavati različitim zadacima, dok Taalas pravi čipove „skrojene“ za određeni model.
Takav pristup može da omogući veću brzinu i manju potrošnju energije. Iz Taalasa navode da HC1 može da generiše približno 17.000 tokena u sekundi po korisniku, što je, prema tvrdnjama kompanije, i do deset puta brže u odnosu na postojeće čipove. To bi korisnicima omogućilo da znatno kraće čekaju da AI modeli obrade njihove zahteve i obave složene zadatke.
Region već učestvuje u lancu vrednosti
Primer Taalasa pokazuje zašto je industrija poluprovodnika značajna i za regione koji nemaju fabrike čipova. Za proizvodnju najnaprednijih poluprovodnika potrebna su ulaganja od više desetina milijardi dolara, ali su za razvoj njihove arhitekture i intelektualne svojine presudni stručno znanje i kvalitetan inženjerski kadar.
Srbija već učestvuje u tom lancu. AMD je 2024. godine otvorio razvojni centar sa kancelarijama u Beogradu i Nišu. Tamošnji timovi rade na softverskim tehnologijama za AMD Instinct akceleratore, grafičke procesore Radeon i softversku platformu ROCm.
Zdravković je prilikom otvaranja centra naveo kvalitetan inženjerski kadar na Balkanu kao jedan od glavnih razloga za širenje poslovanja kompanije. Pored AMD-a, u Srbiji posluju Tenstorrent, NextSilicon, Veriest, Infineon, ChipGlobe i Elsys, koji se bave različitim segmentima dizajna, verifikacije i razvoja softvera za čipove.
Slični procesi odvijaju se i u drugim zemljama regiona. Slovenija ima razvijeniju bazu u oblasti mikroelektronike i ove godine je usvojila nacionalni program razvoja čipova i poluprovodničkih tehnologija do 2030. godine, za čije je sprovođenje planirano približno 160 miliona evra.
Hrvatska preko centra kompetencija nastoji da poveže fakultete, istraživače i industriju, dok Severna Makedonija ima razvijeniju proizvodnju elektronskih komponenti nego projektovanje čipova.
Zajednička prednost regionalne industrije jeste koncentracija specijalizovanog inženjerskog znanja. Taalas pokazuje koliko brzo takvo znanje može da preraste u tehnologiju koja privlači pažnju najvećih svetskih proizvođača čipova.
Inženjeri iz regiona sve češće osnivaju sopstvene kompanije i razvijaju originalne arhitekture, umesto da učestvuju isključivo u razvoju proizvoda velikih tehnoloških sistema.
Iako region još nema dovoljno kapitala niti industrijsku infrastrukturu potrebnu da postane globalno središte proizvodnje poluprovodnika, raspolaže stručnjacima koji već učestvuju u samom vrhu te industrije.
