Dvoje naučnika sa Univerziteta u Oksfordu dobili su šaljivu Nobelovu nagradu „Ig Nobel“ za naučnu definiciju poljupca. Njihovo istraživanje pokazalo je da su se ljudi i njihovi evolutivni preci verovatno ljubili još pre 16,9 do 21,5 miliona godina.
Matilda Brindl i profesor Stjuart Vest želeli su da istraže evolutivno poreklo ljubljenja, ali su najpre morali da utvrde preciznu naučnu definiciju tog čina. Poljubac su definisali kao „neagresivnu interakciju koja podrazumeva usmeren kontakt usta sa ustima između pripadnika iste vrste, uz izvesno pomeranje usana, bez prenosa hrane“, piše britanski Telegraf. Ovako neromantična definicija donela im je Ig Nobelovu nagradu, koja se dodeljuje dostignućima koja „najpre nasmeju ljude, a potom ih navedu na razmišljanje“. Brindl je za Tajms priznala da definicija jeste naučno utemeljena, ali da nije sigurna da bi je koristila kada bi pokušavala nekoga da zavede.
Istraživači su sastavili spisak majmuna i čovekolikih majmuna za koje je zabeleženo da se ljube prema njihovoj definiciji, a zatim ga uporedili sa evolutivnim stablom primata kako bi utvrdili poreklo pojave. Zaključili su da su se prvi poljupci verovatno dogodili pre 16,9 do 21,5 miliona godina, što ide u prilog Platonovom shvatanju da je ljubav starija od čovečanstva. Proračuni ukazuju i da su se verovatno ljubili i neandertalci – „bilo bi pomalo čudno da nisu“, kaže Brindl, s obzirom na to da se ljube šimpanze, gorile, bonobi, orangutani i pojedine vrste majmuna. Pronađeni su i dokazi o razmeni mikroorganizama iz usne duplje između neandertalaca i savremenih ljudi, što ukazuje na razmenu pljuvačke između dve vrste.
Ovogodišnja ceremonija dodele Ig Nobelovih nagrada održana je u Cirihu – prvi put u 35 godina van Sjedinjenih Država, zbog sve veće nespremnosti akademika da putuju u tu zemlju. Ubuduće će se ceremonija održavati svake druge godine u Cirihu, uz smenu drugih gradova domaćina, što je organizatore navelo na poređenje sa Evrovizijom.
Nagrada za ekonomiju pripala je timu Pola Pifa sa Univerziteta Kalifornije u Irvajnu, čije je istraživanje pokazalo da su bogatiji ljudi skloniji krađi – u eksperimentu su učesnici koji su sebe smatrali pripadnicima višeg društvenog statusa češće uzimali slatkiše iz tegle navodno namenjene deci.
Posthumno je nagrađen japanski istraživač Tokuđi Uno za rad iz sedamdesetih o tehnikama izduvavanja nosa. Nagrađeni su i naučnici sa Univerziteta Vaterlo za dizajn pisoara koji sprečava prskanje, kao i tim sa Univerziteta u Cirihu koji je zakopao 2.000 pari pamučnih donjih gaćica radi proučavanja njihove razgradnje u zemljištu. Istraživači sa Univerziteta u Vroclavu utvrdili su da roditelji uglavnom smatraju da bebe prijatno mirišu, dok isti utisak retko imaju kada je reč o tinejdžerima.
Dobitnicima su na ceremoniji uručene nagrade iz ruku pravih laureata Nobelove nagrade, uz tradicionalno zasipanje papirnim avionima.
