BUKUREŠT – Rumuniji preti potpuno obustavljanje proizvodnje električne energije u nuklearnoj elektrani Černavoda, nakon što je zbog rekordno niskog vodostaja Dunava doveden u pitanje i rad drugog, trenutno jedinog aktivnog reaktora.
Rumunski državni proizvođač nuklearne energije Nuklearelektrika saopštio je da bi drugi reaktor u elektrani mogao biti kontrolisano isključen već u četvrtak, 13. avgusta, ukoliko vodostaj Dunava nastavi da opada i uslovi za bezbedno hlađenje postrojenja budu dodatno pogoršani. Konačna odluka zavisiće od vremenske prognoze, daljeg kretanja nivoa reke i uslova rada elektrane.
Prvi od dva reaktora u Černovodi već je isključen krajem jula upravo zbog nedostatka vode potrebne za hlađenje. Ukoliko bude obustavljen i drugi reaktor, elektrana bi ostala potpuno van proizvodnje, što bi predstavljalo ozbiljan udarac za rumunski elektroenergetski sistem.
Nuklearna elektrana Černavoda u normalnim uslovima obezbeđuje približno petinu ukupne proizvodnje električne energije u Rumuniji, pa bi istovremeno isključenje oba reaktora značajno smanjilo domaću proizvodnju i povećalo potrebu za uvozom električne energije.
Rekordno nizak vodostaj ugrožava hlađenje
Problem je posledica dugotrajnog perioda ekstremnih vrućina i suše koji su zahvatili veliki deo Evrope. Protok Dunava na rumunskoj granici pao je na oko 1.370 kubnih metara u sekundi, što je najniži zabeleženi nivo, dok prognoze ukazuju da bi se nepovoljna situacija mogla nastaviti i narednih dana.
Černavoda koristi vodu iz Dunava, preko kanala Dunav–Crno more, za hlađenje pojedinih sistema elektrane. Voda koja se koristi za tehnološko hlađenje ne dolazi u kontakt sa primarnim, nuklearnim delom reaktora, ali je dovoljan dotok vode ključan za normalan rad sistema hlađenja.
Zbog toga ekstremno nizak vodostaj ne predstavlja samo problem za proizvodnju električne energije, već postavlja i operativno ograničenje za rad postrojenja. Kontrolisano gašenje reaktora u takvoj situaciji predstavlja preventivnu meru kojom se rad elektrane prilagođava raspoloživim uslovima hlađenja.
Vlasti pokušavaju da produže rad reaktora
Rumunske vlasti prethodnih dana preduzele su niz vanrednih mera kako bi omogućile nastavak rada drugog reaktora. Među njima su bili radovi na dnu Dunava, uklanjanje prepreka koje su usporavale dotok vode, kao i pokušaji preusmeravanja većeg dela toka prema zahvatu vode za elektranu.
U okviru tih napora korišćene su i barže napunjene kamenjem, koje su potopljene kako bi promenile tok vode i povećale nivo vode u području iz kojeg se ona zahvata za sistem hlađenja. Te mere su privremeno dale rezultate i omogućile da se rad drugog reaktora nastavi, ali je dalji pad vodostaja ponovo doveo elektranu u kritičnu situaciju.
Prema ranijim procenama uprave elektrane, intervencije su uspele da podignu nivo vode na mestu usisa pumpi u odnosu na očekivanu prognozu, čime je rad reaktora privremeno produžen. Međutim, hidrološke prognoze i dalje predstavljaju ključni faktor za odluku o njegovom daljem radu.
Rizik za snabdevanje strujom
Potencijalno gašenje drugog reaktora dolazi u trenutku kada se Rumunija već suočava sa pritiskom na elektroenergetski sistem. Zbog ekstremnih vremenskih uslova i smanjenja proizvodnje iz pojedinih izvora, Bukurešt je za avgust proglasio energetsku vanrednu situaciju i apelovao na potrošače da smanje potrošnju električne energije u periodima najvećeg opterećenja.
Ukoliko oba reaktora Černavode budu van pogona, Rumunija bi morala da nadoknadi značajan deo izgubljene proizvodnje kroz druge domaće izvore i uvoz sa regionalnog tržišta. To bi moglo dodatno povećati pritisak na cene električne energije, posebno tokom perioda visokih temperatura kada raste potrošnja zbog klimatizacije.
Situacija u Rumuniji deo je šireg problema koji je ovog leta pogodio evropsku energetiku. Nizak vodostaj reka ugrožava rad hidroelektrana i termoelektrana koje zavise od vode za hlađenje, dok ekstremne temperature istovremeno povećavaju potrošnju električne energije.
Ako nivo Dunava nastavi da pada, rumunske vlasti će se suočiti sa sve težim izborom između nastavka rada reaktora uz vanredne mere i njegovog preventivnog isključivanja. Konačna odluka o sudbini drugog reaktora u Černavodi očekuje se u narednim danima, a posebno će zavisiti od hidroloških i vremenskih uslova.
