Severna Makedonija završila je prvu sveobuhvatnu nacionalnu studiju o vodoniku, koja donosi konkretne scenarije za razvoj vodonične ekonomije do 2050. godine, uključujući integraciju obnovljivih izvora energije, razvoj vodoničnih koridora i primenu vodonika u industriji i saobraćaju, saopštilo je Ministarstvo energetike, rudarstva i mineralnih resursa.
Studija je izrađena uz tehničku podršku Evropske unije, a prema oceni Ministarstva predstavlja strateški dokument koji otvara put razvoju buduće vodonične ekonomije i pozicionira Severnu Makedoniju kao deo evropske energetske budućnosti.
Kako je navedeno, reč je o prvom nacionalnom dokumentu koji sveobuhvatno analizira mogućnosti za proizvodnju, transport, skladištenje i korišćenje zelenog vodonika, koji se smatra jednim od ključnih energenata budućnosti. Studija obuhvata njegovu primenu u energetici, industriji, saobraćaju i sistemima daljinskog grejanja, uz mogućnost značajnog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Severna Makedonija, Srbija i Grčka na važnom vodoničnom koridoru
Studija potvrđuje da Severna Makedonija ima potencijal da postepeno razvije vodoničnu ekonomiju i postane deo buduće evropske vodonične infrastrukture.
U dokumentu se posebno ističe strateški položaj Severne Makedonije, Srbije i Grčke u okviru Panevropske vodonične mreže i inicijative European Hydrogen Backbone, koja predviđa stvaranje buduće evropske mreže za prekogranični transport čistog vodonika.
Poseban značaj ima nova gasna interkonekcija sa Grčkom, čija je izgradnja u toku, a koja je projektovana za transport 100 odsto vodonika. Takođe, prema tenderskoj dokumentaciji za izbor projektanta i izvođača radova buduće gasne interkonekcije sa Srbijom, planirano je da i taj gasovod bude u potpunosti spreman za transport vodonika.
Dve interkonekcije bi, kako se navodi, mogle da predstavljaju važne segmente buduće ključne nacionalne vodonične infrastrukture i da doprinesu regionalnoj integraciji na evropskom tržištu vodonika.
Izradom studije, Severna Makedonija se svrstala među retke zemlje u regionu koje već imaju strateški dokument za razvoj vodoničnog sektora, što predstavlja značajnu prednost u procesu energetske tranzicije i usklađivanja sa evropskim politikama.
Studija je pripremljena uz tehničku pomoć koju je finansirala Evropska unija kroz program IPA II, u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i Infrastrukturnog projektnog fonda 10 (IPF10), kao deo projekta gasne interkonekcije između Severne Makedonije i Srbije.