Geopolitičke tenzije, nove kineske poreske mere i zavisnost EU od uvoza mogli bi da povećaju cenu solarne energije, iako ona i dalje ostaje među najisplativijim izvorima struje
Solarni paneli poslednjih godina postali su simbol dostupne i relativno jeftine zelene energije, omogućavajući milionima domaćinstava i kompanija širom sveta da smanje troškove električne energije i ubrzaju prelazak na obnovljive izvore. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi tržište uskoro moglo da se suoči sa ozbiljnim promenama usled rastućih geopolitičkih tenzija, problema u lancima snabdevanja i novih kineskih poreskih pravila koja bi mogla da povećaju troškove proizvodnje i izvoza solarne opreme.
Analitičari procenjuju da bi cene solarnih panela u narednom periodu mogle da porastu i do 20 odsto, što bi moglo da uspori tempo zelene tranzicije u pojedinim državama. Ipak, uprkos mogućem poskupljenju, solarna energija i dalje ostaje među najjeftinijim izvorima električne energije na svetu.
Solarna industrija je tokom poslednje decenije doživela dramatičan pad troškova proizvodnje. Prema podacima organizacije Our World in Data, cena solarnih fotonaponskih panela pala je za čak 90 odsto u poslednjih deset godina. Troškovi proizvodnje smanjivali su se za približno 20 procenata svaki put kada bi se globalni kapacitet solarne energije udvostručio.
Sličan trend zabeležen je i kod baterijskih sistema za skladištenje energije, čija je cena od 2010. godine takođe pala za oko 90 odsto zahvaljujući tehnološkom napretku, razvoju novih hemijskih sastava baterija i masovnoj proizvodnji. To je omogućilo domaćinstvima da višak proizvedene energije skladište i koriste u periodima najveće potrošnje.
Evropska unija danas opisuje solarnu energiju kao jednu od ključnih pokretačkih snaga zelene tranzicije. Tokom 2024. godine solarna energija činila je oko 23,4 odsto ukupne potrošnje električne energije u EU, dok je u junu iste godine Sunce prvi put postalo najveći pojedinačni izvor električne energije u Uniji.
Pored ekoloških benefita, solarna energija sve više dobija i strateški značaj. U uslovima globalnih sukoba i nestabilnosti na tržištu fosilnih goriva, obnovljivi izvori pomažu evropskim državama da smanje zavisnost od uvoza gasa i nafte. Prema nedavnim analizama, korišćenje solarne energije tokom marta ove godine svakodnevno je štedelo Evropi više od 100 miliona evra kroz smanjeni uvoz prirodnog gasa.
Ipak, uprkos ambicioznim klimatskim ciljevima, Evropa ostaje gotovo potpuno zavisna od kineske proizvodnje solarnih panela. Tokom 2024. godine EU je uvezla proizvode zelene energije u vrednosti od 14,6 milijardi evra, od čega se čak 11,1 milijarda odnosila na solarne panele. Kina je pritom učestvovala sa čak 98 odsto ukupnog evropskog uvoza solarnih panela.
Prema podacima Međunarodna agencija za energetiku, Kina je od 2011. godine investirala više od 50 milijardi dolara u razvoj kapaciteta za proizvodnju solarnih sistema, što je deset puta više od ulaganja Evrope u isti sektor. Zahvaljujući tome, kineske kompanije danas kontrolišu više od 80 odsto globalnog lanca proizvodnje solarnih panela.
Janik Šal iz tehnološkog startapa 1KOMMA5° ocenio je da nijedna država trenutno ne može da konkuriše Kini po pitanju obima proizvodnje i niskih troškova. Kako je naveo, iako postoje fabrike solarnih panela u Evropi i drugim regionima, one se uglavnom bave završnim sklapanjem proizvoda i ne mogu da dostignu kineski nivo efikasnosti i cene proizvodnje.
Dodatnu zabrinutost izazvala je odluka kineskih vlasti da izmene sistem subvencija za izvoz proizvoda iz sektora obnovljivih izvora energije. Od 1. aprila 2026. godine Kina je ukinula povraćaj PDV-a od devet odsto za izvoz solarnih proizvoda, dok je povraćaj poreza za baterijske sisteme smanjen sa devet na šest procenata. Planirano je i potpuno ukidanje poreskih olakšica za baterijske proizvode od januara 2027. godine.
Neposredno pre stupanja novih pravila na snagu, kineski izvoz solarne opreme naglo je porastao jer su mnoge države pokušale da obezbede dodatne količine panela pre očekivanog poskupljenja. Prema podacima istraživačkog centra Ember, tokom marta 2026. godine više evropskih zemalja, uključujući Francusku, Italiju, Poljsku i Rumuniju, zabeležilo je rekordni uvoz kineskih solarnih panela.
Stručnjaci upozoravaju da bi naredni period mogao da pokaže koliko je evropska zelena tranzicija ranjiva zbog oslanjanja na kinesku industriju. Ipak, uprkos mogućim poskupljenjima i tržišnim poremećajima, procenjuje se da će solarna energija i dalje ostati jedan od najvažnijih i najpristupačnijih izvora električne energije u svetu.