Srebro je od januarskog rekorda do kraja maja izgubilo gotovo 40 odsto vrednosti, nakon što je cena pala sa oko 118 na približno 74 dolara po unci. Oštar pad otvorio je pitanje da li se tržište vraća u realnije okvire ili je reč o privremenoj korekciji pred novi talas rasta.
Za razliku od zlata, koje je uprkos korekciji od oko 20 odsto zadržalo veći deo prethodnog rasta, srebro je ponovo pokazalo visoku volatilnost koja ga tradicionalno razlikuje od „sigurnijeg“ plemenitog metala. Time je potvrđena njegova istorijska karakteristika; snažniji, ali i znatno nestabilniji cenovni ciklusi.
Nakon snažnog rasta tokom 2025. godine, kada je srebro bilo među najprofitabilnijim sirovinama na tržištu, početkom 2026. nastavljen je uzlazni trend, ali je već u februaru usledila korekcija. U tom periodu pojavili su se prvi signali da je raniji optimizam bio preteran.
Jedan od ključnih pokazatelja bio je odnos cene zlata i srebra (gold-to-silver ratio), koji je u januaru pao na 50, najniži nivo u više od decenije. To je značilo da je srebro znatno brže raslo od zlata, bez adekvatnog oslonca u fundamentalnim faktorima. Do maja je taj odnos porastao na 63, što ukazuje na slabljenje ranijeg optimizma.
Rast srebra tokom prethodnog perioda bio je podstaknut kombinacijom faktora – povećanom industrijskom potražnjom, očekivanjima snažnog razvoja sektora veštačke inteligencije, data centara, električnih vozila i solarne energije, kao i prelivanjem kapitala iz zlata u srebro usled njegovog visokog rasta.
Ipak, za razliku od zlata koje podržavaju centralne banke i geopolitički rizici, srebro je znatno više vezano za industrijsku aktivnost. Njegova cena zavisi od realne potražnje iz sektora proizvodnje, tehnologije i energetike, koja je u poslednjim mesecima usporila u odnosu na ranija očekivanja.
Dodatni pritisak na tržišta dolazi i iz makroekonomskog okruženja. Rast cena energenata i geopolitičke tenzije podstiču inflaciona očekivanja, što povećava verovatnoću da će američke Federalne rezerve zadržati restriktivnu monetarnu politiku duže nego što se ranije očekivalo.
Iako američki predsednik Donald Tramp poziva na snižavanje kamatnih stopa i podržava promene u vrhu Federalnih rezervi, tržišta i dalje očekuju oprezniji pristup u borbi protiv inflacije, što dodatno ograničava prostor za rast rizičnijih i industrijski vezanih metala poput srebra.