Raz Granot, zamenik generalnog direktora Izraelskog instituta za izvoz, u velikom intervjuu za Balkan Watch, koji je vodio Mihailo Milovanović, govorio je o Srbiji i Izraelu, ekonomskim odnosima dve zemlje, Iranu i ratu na Bliskom istoku, odnosima sa Turskom i SAD, budućnosti Evrope, migracijama, suverenitetu, patriotizmu i veštačkoj inteligenciji.
Raz Granot bio je gost Balkan Watch podkasta tokom boravka u Srbiji, a razgovor je počeo njegovim utiscima o zemlji koju posećuje drugi put.
Granot je rekao da je prvi put u Srbiju došao prethodne godine zbog iste konferencije i da je upravo iskustvo koje je tada imao bilo jedan od razloga da ponovo dođe.
Posebno je govorio o sličnostima koje vidi između dva naroda.
„Volim srpski narod. Veoma smo slični, izraelski narod i srpski narod. Veoma smo direktni, veoma smo srdačni. Mi smo mala zemlja i razmišljamo veliko“, rekao je Granot.
Upravo u tim sličnostima vidi i prostor za snažnije povezivanje Srbije i Izraela.
Od ratnog fotografa do Netanjahuove kampanje
Granot je tokom razgovora govorio i o svojoj profesionalnoj biografiji.
Karijeru je započeo kao borbeni fotograf u Izraelskim odbrambenim snagama, a naveo je da je prošao kroz dva rata. Tokom poslednjeg rata bio je angažovan kao rezervista i borbeni fotograf u jedinici portparola IDF.
Nakon vojne službe preselio se u London, gde je pohađao kurseve iz oblasti komunikacija i započeo rad u medijima kao pripravnik i urednik vesti.
Granot je potom radio sa novinarom Džonatanom Sacerdotijem, nakon čega se vratio u Izrael i uključio u politiku.
Prema njegovim rečima, učestvovao je u tri kampanje Benjamina Netanjahua kao deo tima za odnose sa javnošću, a kasnije je radio kao medijski konsultant ministrima i članovima Kneseta.
Posle približno pet godina u politici i završetka studija prava prešao je u Izraelski institut za izvoz, gde danas obavlja funkciju zamenika generalnog direktora.
Granot o izborima i podelama u izraelskom društvu
Govoreći o političkim pitanjima u Izraelu, Granot je izdvojio nekoliko tema koje, prema njegovom mišljenju, značajno utiču na tamošnje društvo.
Među njima su završetak ratova i sukoba, odnos prema Iranu i palestinskom terorizmu, odnosi sa Libanom i Saudijskom Arabijom, kao i strateško partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Posebno je govorio o vojnoj obavezi.
Granot je rekao da u Izraelu ne služe svi vojsku, navodeći ultraortodoksne Jevreje i Arape kao grupe kod kojih je pitanje služenja vojnog roka predmet političkih i društvenih rasprava.
„Ako želite da živite u zemlji u kojoj su svi ravnopravni, mislim da svi treba da damo isti doprinos svojoj zemlji, jer smo patriote. Nije važno da li ste hrišćanin, Jevrejin ili musliman. Moramo biti zajedno, snažni zajedno, za svoju zemlju“, rekao je Granot.
Govoreći o političkoj budućnosti Izraela, izneo je i svoj stav o izgledima desnice na narednim izborima.
„Iranska hobotnica“
Veliki deo razgovora bio je posvećen Iranu i bezbednosti Izraela.
Granot je rekao da Izrael živi sa sukobima praktično od svog osnivanja 1948. godine, a Iran je opisao terminom koji se, kako je objasnio, u Izraelu koristi kao „iranska hobotnica“. Prema njegovom viđenju, Teheran je godinama koristio regionalne saveznike i proksi organizacije kako bi vršio pritisak na Izrael.
Govorio je o Hezbolahu, Siriji, palestinskim organizacijama i iranskoj podršci različitim akterima u regionu. Granot je izneo i tvrdnju da je Iran finansijski pomagao napad 7. oktobra. Posebno se osvrnuo na iranski nuklearni program, tvrdeći da Izrael nije mogao da prihvati mogućnost da Iran dođe do nuklearnog oružja.
Granot je izraelske vojne akcije predstavio kao poteze usmerene na zaštitu Izraela, ali i šireg zapadnog sveta. Govorio je i o iranskim raketnim napadima na izraelske civile i ljudskim gubicima koje su izazvali.
Prema njegovim rečima, naredna faza trebalo bi da bude usmerena ka diplomatiji i stabilizaciji Bliskog istoka uz saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Izrazio je i nadu da bi još država moglo da pristupi Abrahamovim sporazumima.
Kako danas izgleda život u Izraelu
Na pitanje o raspoloženju stanovništva posle rata, Granot je rekao da su Izraelci, nažalost, navikli na ratove.
Ocenio je da je situacija sada mirnija, ali je naglasio da veliki broj ljudi i dalje živi sa posledicama gubitaka svojih bližnjih, bilo na ratištu ili u raketnim napadima.
„Mi kao izraelska nacija smo snažni, gledamo u budućnost i idemo napred“, rekao je.
Srbija i Izrael rade na snažnijoj ekonomskoj saradnji
Granot je značajan deo razgovora posvetio odnosima Srbije i Izraela. Naveo je da se radi na sporazumu o slobodnoj trgovini između dve zemlje i ocenio da bi njegovo postizanje bilo izuzetno značajno.
Prema podacima koje je Granot izneo tokom intervjua, trgovinska razmena Srbije i Izraela, uključujući robu i usluge, iznosi oko 300 miliona dolara godišnje.
Govoreći o oblastima sa najvećim potencijalom, izdvojio je visoke tehnologije, bezbednosni sektor, finansijske tehnologije i klimatske tehnologije. Smatra da bi povećanje broja poslovnih delegacija u oba pravca moglo dodatno da približi privrede dve zemlje.
Granot je pozitivno govorio i o tehnološkom razvoju Srbije, ocenjujući da je zemlja prethodnih godina ostvarila značajan napredak.
AI revolucija i poruka Srbiji
Na pitanje šta bi Srbija trebalo da uradi kako bi zaštitila svoj identitet i suverenitet i istovremeno izgradila bolju budućnost, Granot je razgovor usmerio ka veštačkoj inteligenciji.
Prema njegovom mišljenju, svet se nalazi na samom početku velike revolucije koja prevazilazi dnevnu politiku i geopolitička pomeranja.
„Govorim o veštačkoj inteligenciji, AI revoluciji“, rekao je.
Granot smatra da će zemlje koje prve ozbiljno uđu u novu tehnološku eru imati značajnu prednost u svetskoj trgovini tokom narednih pet do deset godina.
Kao oblasti u kojima bi AI trebalo razvijati naveo je obrazovanje, bezbednost, finansije, klimu i energetiku.
Njegova poruka Srbiji je da ulaže u obrazovanje stanovništva za nove tehnologije.
Prema Granotovom viđenju, tehnološka i obrazovna samostalnost istovremeno povećavaju sposobnost države da čuva sopstveni identitet i suverenitet.
Čime se bavi Izraelski institut za izvoz?
Granot je detaljnije predstavio i instituciju u kojoj radi.
Objasnio je da Izraelski institut za izvoz zajedno sa Administracijom za spoljnu trgovinu pri Ministarstvu ekonomije radi na međunarodnom povezivanju izraelske privrede.
Institut traži poslovne prilike za izraelske kompanije širom sveta, organizuje učešće na međunarodnim sajmovima, delegacije, poslovne prezentacije i nacionalne paviljone.
Prema njegovim rečima, Institut pokriva 15 sektora i radi na povezivanju kompanija kroz B2B i B2G sastanke. Posebno je izdvojio projekte povezane sa veštačkom inteligencijom, uključujući razvoj aplikacije koja bi uz pomoć AI povezivala izraelske i strane kompanije.
Tokom razgovora pomenut je i EXPO u Srbiji, a Granot je, nakon što je čuo detalje o predstojećoj izložbi, izrazio zainteresovanost za mogućnost izraelskog prisustva.
,,Patriotizam je nešto dobro“
Razgovor se potom vratio pitanju patriotizma.
Sagovornici su govorili o pravu država da poštuju ljude koji su ih branili, kao i o ideji da patriotizam ne bi trebalo predstavljati kao nešto čega se treba stideti.
Granot se složio sa stavom da je važno sačuvati pozitivan odnos prema sopstvenoj zemlji, što je postalo uvod u jedan od najdužih delova razgovora, posvećen budućnosti Evrope.
Granot: Ako se Evropa ne bude borila za svoj suverenitet, izgubiće svoje zemlje
Granot je govorio o periodu kada je živeo u Velikoj Britaniji i svoje iskustvo koristio kao primer odnosa doseljenika prema zemlji domaćinu.
Rekao je da je, kada je došao u Englesku da studira i radi, poštovao kulturu države u kojoj se nalazio.
Naglasio je da nije očekivao da društvo domaćina menja svoje navike prema njegovoj veri i običajima.
„Bio sam gost u Engleskoj. Nisam Englez, ja sam Izraelac. Zato sam poštovao svog domaćina“, rekao je Granot.
Govoreći o migrantima i ljudskim pravima, izneo je stav da uz prava moraju postojati i obaveze prema društvu koje nekoga prima.
„Evropa mora da shvati da će, ako se ne bude borila za svoj suverenitet, izgubiti svoje zemlje. Izgubiće svoje zemlje“, poručio je.
Granot je govorio i o vremenu Bregzita, tokom kojeg je živeo u Engleskoj. Rekao je da je tada imao utisak da su se Britanci „probudili“, ali da danas smatra da je reakcija možda stigla prekasno.
Kao primer promena koje ga zabrinjavaju pomenuo je sporove oko isticanja nacionalnih zastava.
Izrael i Turska
Jedan od najopsežnijih geopolitičkih delova razgovora bio je posvećen odnosima Izraela i Turske.
Pre nego što je odgovorio, Granot je jasno naglasio da ono što govori predstavlja njegovo lično mišljenje, a ne zvaničan stav izraelske vlade.
Podsetio je da su Izrael i Turska nekada imali snažne odnose, razvijenu trgovinu i intenzivan turizam. Prema njegovom mišljenju, odnosi su počeli da se menjaju sa političkim promenama u Turskoj i jačanjem islamističkih struja u njenom rukovodstvu.
Granot je ocenio da Turska želi da potvrdi svoju ulogu jedne od najmoćnijih država Bliskog istoka, posebno u odnosu na Iran i Egipat. Govorio je i o turskom prisustvu u Siriji i ocenio da Izrael veoma pažljivo prati razvoj situacije.
Kao jednu od ključnih tačaka pogoršanja odnosa naveo je Erdoganov odnos prema rukovodstvu Hamasa.
Prema Granotovom stavu, činjenica da Turska pruža prostor liderima Hamasa ozbiljno je narušila poverenje između dve zemlje.
Religija i politika
Razgovor o Turskoj otvorio je i pitanje odnosa religije i države.
Granot je naglasio da je ponosan na svoju jevrejsku veru i da poštuje pripadnike drugih religija, uključujući hrišćane i muslimane.
Ipak, izneo je stav da nastaje problem kada religija postane instrument državne politike.
„Religija je nešto što dolazi iz srca, iz duše. Niko ne može da vam kaže šta morate da radite kada je reč o religiji. Morate sami da izaberete“, rekao je.
Zašto su SAD i Izrael toliko bliski
Granot je potom govorio o jednom od najvažnijih međunarodnih partnerstava Izraela, odnosu sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Kao centralnu zajedničku vrednost izdvojio je slobodu.
Prema njegovom mišljenju, Izrael je za SAD značajan i zbog toga što predstavlja demokratsku državu na Bliskom istoku, ali i zbog dugogodišnje političke, bezbednosne i ekonomske saradnje.
Granot je naglasio i lojalnost kao važan element odnosa dve zemlje.
„Woke“ pokret i radikalna levica
U nastavku razgovora Granot je govorio o društvenim i političkim promenama u Sjedinjenim Američkim Državama.
Kritikovao je „woke“ pokret i radikalnu levicu, posebno se osvrćući na deo LGBT aktivista koji istovremeno podržavaju palestinski pokret.
Granot je tvrdio da takvi aktivisti često nisu dovoljno upoznati sa položajem LGBT osoba u palestinskim sredinama i da postoji kontradikcija između vrednosti koje zastupaju na Zapadu i pokreta koje podržavaju.
Istovremeno je naglasio da u Izraelu žive Jevreji, Arapi i hrišćani i da postoje različiti stavovi o pitanjima poput Prajda. Njegova kritika bila je usmerena prvenstveno na ono što smatra radikalnim političkim pokretima koji odbacuju konzervativne i porodične vrednosti.
„Zemlja, porodica i Bog“
Na pitanje kako odgovoriti na takve društvene promene, Granot je rekao da odgovor vidi prvenstveno u obrazovanju. Smatra da nema mnogo smisla pokušavati ubediti ljude koji već imaju potpuno formirane radikalne stavove, već da treba ulagati u nove generacije.
Izdvojio je tri vrednosti koje smatra najvažnijim:
zemlju, porodicu i Boga.
„Mislim da će to biti prava pobeda, ali moramo biti strpljivi. To je ulaganje u budućnost“, rekao je Granot.
Patriotizam i zastave
U završnom delu razgovora tema je ponovo bila Srbija.
Govorilo se o promenama u odnosu prema nacionalnim simbolima i sve većem prisustvu srpskih zastava i patriotskih sadržaja. Granot je rekao da podržava princip „živi i pusti druge da žive“, uz stav da niko ne bi trebalo drugome da nameće političke, porodične ili verske stavove.
Kao primer patriotizma naveo je izraelske škole, u kojima su zastave prisutne u učionicama.
Rekao je da bi voleo da vidi još više izraelskih zastava na ulicama tokom čitave godine, a ne samo za Dan nezavisnosti.
„Treba ponosno da podižemo svoju zastavu i da budemo ponosni“, poručio je Granot.
Razgovor sa Razom Granotom obuhvatio je tako pitanja od ekonomskog i tehnološkog povezivanja Srbije i Izraela do najvažnijih političkih, bezbednosnih i društvenih debata koje danas oblikuju Evropu i Bliski istok.
Ceo intervju sa Razom Granotom dostupan je na YouTube kanalu Balkan Watch.
