Od dolaska na vlast druge administracije Donalda Trampa u SAD sve više dolazi do hlađenja odnosa između SAD i Evrope. Takvo zahlađenje je posledica primene politike ,,Amerika first“, odnosno interesi SAD su na prvom mestu bez obzira na to šta drugi o tome misle.
Američki građani zavide evropljanima na besplatnoj zdravstvenoj zaštiti, besplatnom obrazovanju, socijalnim davanjima i smatraju da se njihov novac troši na zaštitu Evrope koja onda svoj novac troši na bolji standard svog stanovništva.
Ovakva razmišljanja, pored mnogo drugih stvari o kojima sad nećemo govoriti, su pogurala populizam Donalda Trampa, prelila se u glasove i sada imamo takve stavove kao zvaničnu politiku najmoćnije države sveta.
Prema Evropi, SAD grubo gleda samo svoje interese!
Od dolaska Trampove administracije imali smo pokušaj kupovine Grenlanda (Danske teritorije) praćen pretnjama, povlačenje iz sukoba u Ukrajini (gde sada evropljani snose većinu troškova rata), dovođenje u pitanje opstanka NATO saveza, trgovinski rat između SAD i EU…
Sva ova razmimoilaženja su se odrazila na istočnu Evropu gde je ponovo oživela jedna stara atraktivna ideja, ideja Intermarijuma.
Šta je to Intermarijum?
Intermarijum (Međumorje) je ideja poljskog državnika Pilsutskog, koji je zagovarao pravljenje saveza od Baltičkog do Crnog mora, koji bi bio sposoban da se odbrani i od Rusije i od Nemačke, i da među njima napravi prepreku sa centrom u Varšavi.
Kako je Rusija ojačala nakon 90.-ih i agresivno se ponaša na svojim zapadnim granicama, i kako Berlin teži za samostalnijom politikom u Vašingtonu se sve više razmatra ideja stvaranja projekta ,,Intermarijumaˮ; čak se može reći da je počeo rad na tom projektu.
Potencijalne zemlje tog budućeg saveza se ekonomski i vojno osnažuju, grade se moderne komunikacije, raspoređuje se američka vojska na njihovim granicama, američke visokotehnološke firme investiraju u istočnu Evropu.
,,Intermarijumomˮ Vašington u isto vreme preti i Moskvi i Berlinu, zaista bio bi dovoljan jedan novi ,,Maršalov planˮ za istočnu Evropu, tešnje ekonomsko povezivanje sa Amerikom i Britanijom i moglo bi lako doći do uspostavljanja Međumorja.
Time bi Nemačka bila uskraćena za privilegovan položaj u istočnoj Evropi, odnosno jeftinoj radnoj snazi, sirovinama, tržištu, a Rusija bi mogla biti odsečena od zapadne Evrope gotovo u svakom smislu, setimo se samo sudbine Severnog toka.
Pored Poljske, Rumunija bi bila druga zemlja nosilac ,,Intermarijumaˮ zbog svoje veličine, vojnog i budućeg ekonomskog potencijala. Pored Poljske i Rumunije međumorskom savezu bi se po promisli stratega iz Vašingtona pridružile još Austrija, Baltičke zemlje, Češka, Slovačka, Slovenija, Grčka, Mađarska, Bugarska, Hrvatska i možda vremenom Ukrajina. Na vrhuncu snage taj savez bi imao stanovnika kao Rusija, a u savezu sa SAD bi postao prvi centar moći u Evropi.
Sam Džordž Fridman, koji je posle smrti Zbignjeva Bžežinskog i Kisindžera postao nauticajniji aktivni geopolitičar, u svojoj knjizi ,,The next 100 years” predviđa sukobe Poljske i Turske u istočnoj Evropi. Naravno on ne misli na samu Poljsku već na koaliciju koju predvodi Poljska kroz ,,Intermarijumˮ. Ovakve prognoze treba uzeti ozbiljno i misliti o njima jer je on jedini autor koji je predvideo napad Rusije na Ukrajinu u svojim radovima još 2010. godine.
Takođe, njegove prognoze su se obistinile u raspadu Jugoslavije što je bilo katastrofalno po srpski narod. Potrebno je delovati unapred i ići u susret događajima.
Stratezi iz Vašingtona često zapadnu Evropu vide kao lep i bogat muzej. Zapadna Evropa je dostigla svoj vrhunac po pitanju ekonomskog razvoja, standarda građana, izgrađena je infrastruktura… Rečju nema više mogućnosti za dinamičan napredak, pre svega zbog katastrofalne demografije, navale migranata, prenapregnute socijalne države, ludačke količine birokratije i propisa…
Međutim, istočna Evropa nema ni izbliza ovakvih problema, zbog toga je viđena kao budući motor rasta evropskog kontinenta.
Ukoliko dođe do realizacije ovakvih planova, istočna Evropa će postati najdinamičniji deo evropskog kontinenta u svakom aspektu.
Imaćemo rast životnog standarda, izgradnju infrastructure, bezbednosno jačanje, pristup visokim tehnologijama, ogromne količine investicija…
Naravno ništa se neće desiti preko noći, govorimo o procesima dugog trajanja.
Stari Intermarijum sada nastupa pod nazivom ,,Inicijativa tri mora”, gde se misli na Baltičko, Crno i Jadransko more.
Iz našeg regiona viđene članice Intermarijuma bi trebale da budu, Rumunija, Mađarska, Bugarska i Hrvatska.
U Hrvatskoj se o ovim prospektima intenzivno razgovara, iako sui m Nemci stari saveznici, SAD su ipak najvažniji saveznik koji im je sve omogućio.
Po mišljenju ovog autora, za Srbiju bi bilo veoma opasno da sve ove zemlje koje su na našim granicama naglo ojačaju, vojno se povežu u tesnom savezništvu sa SAD a da Srbija ostane pasivna.
Kako kaže ona izreka, ,,Ako nisi za stolom, onda si na stolu”.
NIKAKO ne smemo ponovo biti na stolu i zato Beograd teži da se što tešnje poveže sa Vašingtonom.
Takođe NIKAKO ne smemo propustiti priliku za velikim investicijama, velikim infrastrukturnim projektima (već se govori o Djerdapu 3), dinamičnom razvoju, bezbednosnim integracijama…
Možda Intermarijum ne bude po volji Berlina i Moskve ali interesi su interesi a Beograd treba da sledi svoju, Srbija First agendu!