Ubrzano podizanje nivoa mora i tropske oluje ugrožavaju obalske zajednice, dok višedecenijski nedostatak okeanografskih istraživanja otežava borbu protiv klimatskih promena.
Naučnici upozoravaju da se obalske zajednice na pacifičkoj obali Gvatemale suočavaju sa ubrzanim gubitkom teritorije usled podizanja nivoa mora i klimatskih promena. Ovaj problem dodatno otežava gotovo osam decenija nedovoljnog okeanografskog istraživanja, što naučnicima onemogućava da precizno razumeju pune razmere krize.
Da je situacija alarmantna pokazuje podatak da je pacifička obala Gvatemale izgubila više od tri metra plaže tokom samo jednog meteorološkog događaja. Reč je o prolasku tropske oluje Kristina, koja, iako nije dostigla snagu uragana, jasno je ogolila ranjivost čitavih naselja pred nadiranjem okeana, prenosi VTV.Ova oluja je iza sebe ostavila razrušenu infrastrukturu i kuće ugrožene prodorom morske vode.
Pojedine saobraćajnice su ostale bez stabilnog oslonca, električni stubovi su opasno nagnuti, dok je morska voda već stigla do samih temelja stambenih objekata.Stručnjaci naglašavaju da porast nivoa mora predstavlja trajnu pretnju za kompletnu južnu obalu Gvatemale.
Istovremeno, globalne klimatske projekcije ne pružaju mnogo razloga za optimizam lokalnom stanovništvu koje već sada direktno trpi razorne posledice.
Prema Svetskom indeksu klimatskog rizika, Gvatemala zauzima visoko 10. mesto među državama koje su najizloženije posledicama globalnog zagrevanja.Naučnici i aktivisti apeluju da klimatske promene više nisu apstraktno političko ili diplomatsko pitanje za budućnost, već pojava koja u realnom vremenu kroji svakodnevni život ljudi.
Oni posebno ističu nepravdu da siromašne zajednice u Latinskoj Americi prve snose najteži teret fenomena čijem su nastanku, kroz globalne emisije, najmanje doprinele.