Cena nafte mogla bi već 2027. godine da uđe u period najizraženijeg pada od energetske krize 2022. godine. Projekcije Međunarodne agencije za energiju (IEA) i američke Uprave za energetske informacije (EIA) ukazuju na istorijski višak ponude, što bi mogla biti dobra vest za Srbiju i region Zapadnog Balkana.
Prema analizi Balkan Watch-a, tržište nafte poslednjih godinu i po dana funkcionisalo je pod pritiskom rata na Bliskom istoku i zatvaranja Ormuskog moreuza krajem februara 2026. godine, što je izazvalo jedan od najvećih poremećaja ponude u istoriji tržišta gubitke i preko 14 miliona barela dnevno u jednom trenutku. Upravo je ta kriza dovela do naglog rasta cena i praznjenja svetskih zaliha nafte.
Sada, sa postepenim otvaranjem plovnog puta i normalizacijom iranskog izvoza nakon dogovora sa SAD, IEA projektuje potpuni obrt tržišta. Prema poslednjem izveštaju agencije (Oil Market Report, jun 2026), globalna ponuda nafte u 2026. godini iznosiće u proseku 102,4 miliona barela dnevno, dok će tražnja biti nešto viša oko 103,3 miliona barela, što znači da tržište još uvek beleži deficit. Slika se, međutim, potpuno menja u 2027. godini: ponuda bi trebalo da skoči za čak 8 miliona barela dnevno, na 110,3 miliona, dok bi tražnja porasla znatno skromnije za 2 miliona barela, na 105,3 miliona dnevno. Rezultat bi bio višak od oko 5 miliona barela dnevno, jedan od najvećih ikada zabeleženih.
EIA je nešto konzervativnija u proceni obima viška u svom Short-Term Energy Outlook izveštaju agencija projektuje globalni suficit od oko 3,7 miliona barela dnevno u 2027. godini, ali se oba instituta slažu oko pravca kretanja: ponuda će rasti brže od tražnje, a to gotovo neizbežno vuče cenu nafte naniže.
Zalihe se prvo prazne, pa tek onda pune
Kao i u slučaju svake velike tržišne krize, promena se ne oseti odmah. Pre nego što tržište uđe u fazu viška, zalihe moraju prvo da se dodatno istroše. Prema podacima EIA, komercijalne zalihe nafte zemalja OECD dostigle su vrhunac od oko 2.858 miliona barela u septembru 2025. godine, da bi do maja 2026. pale na približno 2.626 miliona barela posledica ubrzanog pražnjenja tokom krize u Ormuskom moreuzu. EIA procenjuje da će zalihe nastaviti da padaju do kraja 2026. godine, na oko 2.269 miliona barela, pre nego što višak ponude u 2027. počne da ih ponovo puni.
Ovaj obrazac prvo dno, pa tek onda oporavak zaliha objašnjava zašto pad cene nafte neće nastupiti preko noći, čak i kada statistika pokaže da proizvodnja premašuje potrošnju. Deo viška prvo se koristi za popunjavanje državnih strateških rezervi, uključujući i one koje su tokom krize 2026. godine drastično smanjene usled koordinisanih intervencija zemalja IEA.
Geopolitika i dalje diktira cenu nafte
Iako projekcije IEA i EIA ukazuju na jasan pravac, oba instituta upozoravaju da recovery Bliskog istoka nije zagarantovan. Produženi proces uklanjanja mina u Ormuskom moreuzu, nerešeni aranžmani za bezbedan tranzit tankera i krhkost mirovnog sporazuma i dalje predstavljaju rizik da se povratak iranskih i zalivskih barela na tržište uspori.
Baš zato cena nafte ostaje pre svega politička, a tek onda ekonomska kategorija. Svaka nova eskalacija na Bliskom istoku, sankcije protiv Rusije, Irana ili Venecuele, ili poremećaj u samom OPEC+ savezu, mogli bi u kratkom roku da izbrišu očekivani višak i vrate tržište u deficit.
OPEC+ i borba za tržišni udeo
Poseban izazov za organizaciju predstavlja činjenica da Ujedinjeni Arapski Emirati sada posluju van kvota OPEC+, a Balkan Watch analiza pokazuje da bi, prema projekcijama EIA, 2027. godine mogli u proseku da proizvode više od 5,1 milion barela dnevno, u odnosu na 3,2 do 3,4 miliona barela pre izbijanja krize na Bliskom istoku. Uz to, i drugi proizvođači van OPEC+ najavljuju dodatni rast proizvodnje od preko 1,2 miliona barela dnevno.
To OPEC+ stavlja pred težak izbor: ograničiti proizvodnju radi odbrane cene nafte ili pustiti tržište da samo pronađe ravnotežu, uz rizik gubitka tržišnog udela. Odnos Saudijske Arabije, UAE i Rusije, čiji se interesi sve teže usklađuju, biće ključan za dalji tok događaja.
Balkan Watch: Tri scenarija za cenu nafte u 2027. godini
Bazni scenario
Najizvesniji scenario, u skladu sa projekcijama EIA, podrazumeva postepen pad cene nafte tipa Brent sa proseka od 103 dolara po barelu u drugom kvartalu 2026. godine, na oko 70 dolara krajem 2026, i dalje na prosek od 65 dolara po barelu tokom 2027. godine.
Optimistični scenario za potrošače
Ako se oporavak Bliskog istoka ubrza, a OPEC+ odluči da odbrani tržišni udeo umesto cene, pad bi mogao biti i izraženiji od trenutnih prognoza EIA, sa pozitivnim efektima na globalnu inflaciju i troškove transporta.
Pesimistični scenario
Nova eskalacija u Ormuskom moreuzu, kolaps mirovnog sporazuma ili dodatne sankcije mogli bi brzo poništiti očekivani višak. U tom slučaju bi cena nafte ponovo skočila, a projekcije o suficitu iz 2027. godine ostale bi samo hipoteza.
Šta niža cena nafte znači za Srbiju
Srbija najveći deo potreba za sirovom naftom i derivatima podmiruje uvozom, pa svako dugotrajnije pojeftinjenje na svetskom tržištu ima direktne posledice na domaću privredu.
Sporiji rast inflacije
Niža cena nafte se preko troškova transporta, prerade hrane, građevinarstva i logistike prenosi na širi krug proizvoda i usluga, smanjujući pritisak na rast cena u privredi.
Povoljniji uslovi za privredu
Sektori koji intenzivno koriste gorivo: transport, poljoprivreda, građevinarstvo, hemijska industrija i logistika prvi bi osetili korist od niže cene nafte na svetskom tržištu.
Bolji spoljnotrgovinski bilans
Manji račun za uvoz energenata rasterećuje platni bilans i smanjuje pritisak na devizne rezerve Narodne banke Srbije.
Balkan Watch: Zašto građani neće odmah osetiti jeftiniju naftu
Cena sirove nafte čini samo deo konačne cene goriva na pumpama. Na nju dodatno utiču akcize, PDV, kurs dolara, troškovi prerade, transporta i distributivne marže. Zato pad cene sirove nafte od, recimo, 30 odsto što bi, prema EIA prognozi, bio pad sa oko 103 na oko 70 dolara po barelu ne prenosi se automatski i u istoj srazmeri na cenu benzina ili dizela u Srbiji. Efekat na domaće tržište gotovo uvek je sporiji i blaži nego promena na svetskom tržištu.
Efekat na ceo Zapadni Balkan
Većina ekonomija regiona nalazi se u sličnoj poziciji kao Srbija veliki su neto uvoznici energenata, osetljivi na svaku promenu cene nafte. Dugotrajniji pad mogao bi da doprinese usporavanju inflacije, nižim troškovima transporta robe, konkurentnijem izvozu i većem prostoru za investicije u čitavom regionu. Koliko će se taj efekat zaista i oseti zavisiće, pre svega, od fiskalne politike svake pojedinačne države i kretanja kursa američkog dolara.
Šta pratiti u narednim mesecima
- tempo oporavka isporuka kroz Ormuski moreuz;
- mesečne izveštaje IEA (Oil Market Report) i EIA (Short-Term Energy Outlook);
- odluke OPEC+ o proizvodnim kvotama;
- kretanje proizvodnje u SAD i UAE;
- nivo globalnih komercijalnih zaliha nafte;
- stabilnost mirovnog sporazuma na Bliskom istoku.
Balkan Watch zaključak
Zvanične projekcije IEA i EIA prvi put posle više od godinu dana ukazuju da bi cena nafte 2027. godine mogla da krene silaznom putanjom, zahvaljujući postepenom oporavku isporuka sa Bliskog istoka i snažnom rastu proizvodnje van OPEC+. Ipak, put do tog viška vodi kroz dalje pražnjenje već oslabljenih svetskih zaliha, a svaka nova geopolitička eskalacija može brzo izmeniti računicu.
Za Srbiju i zemlje Zapadnog Balkana, dugotrajnije niža cena nafte predstavljala bi značajan makroekonomski predah kroz sporiju inflaciju, jeftiniji transport i povoljniji spoljnotrgovinski bilans. Ipak, zbog strukture maloprodajnih cena goriva, građani će taj efekat osetiti postepeno i samo delimično. Naredni meseci, i posebno razvoj situacije u Ormuskom moreuzu, pokazaće da li će 2027. godina zaista doneti najavljeni preokret na tržištu nafte.
Izvori: International Energy Agency (IEA), Oil Market Report, jun 2026; U.S. Energy Information Administration (EIA), Short-Term Energy Outlook, jun-jul 2026.
