Dron koji može da stane u prtljažnik danas je sposoban da uništi avion vredan desetine miliona dolara. Dok velike sile pokušavaju da pronađu odgovor na novu vrstu ratovanja, u Srbiji u Šimanovcima priprema se nešto mnogo ambicioznije, sopstveni centar proizvodnje borbenih sistema budućnosti.
Za samo nekoliko godina dronovi su od pomoćnog sredstva postali jedno od najvažnijih oružja savremenog ratovanja, a Srbija sada pokušava da uđe u sam svetski vrh ove industrije. Dok Željko Mitrović i njegov PR-DC u Šimanovcima razvijaju naoružanu porodicu dronova IKA, država priprema zajedničku proizvodnju sa izraelskim Elbit Systemsom, jednim od vodećih svetskih proizvođača vojne tehnologije. Dva odvojena projekta tako bi Srbiju mogla da pretvore iz kupca stranih sistema u jednu od retkih manjih država sposobnih da razvija i proizvodi čitav arsenal bespilotnih letelica.
Tri napada koja su upozorila svet
Najveću snagu dronova nisu pokazale laboratorije i vojni sajmovi, već napadi koji su do pre nekoliko godina delovali nezamislivo.
Dronovi su naterali rusku flotu da napusti sigurnu luku
Ukrajina je 29. oktobra 2022. kombinovala vazdušne i pomorske dronove u napadu na bazu ruske Crnomorske flote u Sevastopolju.
Šteta tokom prvog napada nije bila presudna, ali je posledica bila mnogo veća. Rusija je morala da pojača odbranu krimskih luka, ograniči kretanje brodova i kasnije premesti deo flote iz Sevastopolja.
Relativno jeftine besposadne platforme tako su uspele ono što Ukrajina bez velike klasične mornarice nije mogla da postigne brodovima — da ospore Rusiji potpunu slobodu delovanja na Crnom moru. Reutersova analiza pokazala je da je već prvi veliki napad promenio način na koji je ruska flota koristila svoju najvažniju bazu na Krimu.
To je bio prvi ozbiljan znak da dron ne mora da potopi brod kako bi promenio tok rata. Dovoljno je da protivnika natera da se povuče.
Iran je poslao 170 dronova prema Izraelu
U noći između 13. i 14. aprila 2024. Iran je prema Izraelu lansirao približno 170 dronova, više od 30 krstarećih i oko 120 balističkih projektila.
Većina je oborena uz pomoć izraelskih, američkih, britanskih, francuskih i jordanskih snaga, a pričinjena šteta ostala je ograničena. Ipak, napad je pokazao koliko veliki broj jeftinijih letelica može da optereti odbranu čitave države.
Za zaustavljanje iranskog talasa bili su potrebni radari, borbeni avioni, brodovi i skupe rakete više zemalja. Dronovi nisu probili izraelsku odbranu u očekivanoj meri, ali su primorali jednu od tehnološki najnaprednijih armija sveta da aktivira gotovo čitav zaštitni sistem.
Nova računica ratovanja postala je očigledna: napadač može da pošalje relativno jeftin dron, dok branilac ponekad mora da potroši višestruko skuplju raketu da bi ga oborio.
Operacija koja je uzbunila rusku stratešku avijaciju
Najpoznatiji napad malim dronovima dogodio se 1. juna 2025. godine.
Ukrajinska služba bezbednosti prethodno je prebacila 117 FPV dronova duboko na teritoriju Rusije. Letelice su bile sakrivene u konstrukcijama postavljenim na kamionima, koji su se približili bazama ruske strateške avijacije. Krovovi su zatim daljinski otvoreni, a mali dronovi poleteli su svega nekoliko kilometara od ciljeva.
Ukrajina je tvrdila da je pogođen 41 ruski avion. Američki zvaničnici kasnije su procenili da je pogođeno oko 20, a uništeno približno deset vojnih letelica.
Čak i prema nižoj proceni, mali dronovi uništili su strateške bombardere koji se više ne proizvode i čija se vrednost meri desetinama miliona dolara.
Reutersova rekonstrukcija operacije navodi da je u pojedinim fazama korišćena i veštačka inteligencija za navođenje. Ukrajina tako nije rešila problem dometa boljom baterijom ili većom letelicom. Dronove je jednostavno tajno dovela do samog cilja.
Bio je to trenutak kada je svet shvatio da više nijedna vojna baza nije bezbedna samo zato što se nalazi hiljadama kilometara od fronta.
U novu trku sada ulazi Srbija
Dok svet analizira lekcije iz Ukrajine i sa Bliskog istoka, Srbija pokušava da uradi nešto što prevazilazi običnu kupovinu stranog naoružanja.
Beograd paralelno razvija domaće FPV dronove, izviđačke letelice, lutajuću municiju, teške bombarderske platforme, dronove-presretače i sisteme za elektronsko ometanje. Uz to nabavlja kineske i izraelske sisteme i priprema zajedničku proizvodnju sa jednom od najmoćnijih vojnih kompanija na svetu.
Srbija ne želi samo da kupi budućnost ratovanja. Želi da je proizvodi.
Domaći Vrabac postavio je osnovu za razvoj izviđačkih sistema, autopilota i zemaljskih stanica. Pegaz je, uz kinesku tehnološku pomoć, Srbiji doneo veću izviđačko-borbenu platformu. Komarac je zatim otvorio potpuno novu fazu masovnu proizvodnju malih jednokratnih dronova namenjenih udaru na pešadiju i oklopna vozila. Ministarstvo odbrane potvrdilo je krajem 2024. da je počelo opremanje jedinica Vojske Srbije dronovima Komarac. Komarac 1 dobio je kumulativno-parčadnu bojevu glavu, dok je snažniji Komarac 2 namenjen dejstvu protiv teško oklopljenih ciljeva. Prema podacima Ministarstva, obuku za njihovu upotrebu prošao je značajan broj vojnika.
Ali najzanimljiviji deo srpske priče ne nalazi se u klasičnoj državnoj fabrici. Nalazi se u Šimanovcima.
Željko Mitrović je napravio dron koji nosi arsenal
Pinkov istraživačko-razvojni centar PR-DC za nekoliko godina razvio je porodicu letelica IKA, čije sposobnosti daleko prevazilaze klasične komercijalne kvadkoptere sa eksplozivom.
Najpoznatija platforma IKA-20 je električni heksakopter napravljen od kompozitnih materijala. Prema podacima kompanije, može da nosi do 20 kilograma tereta, leti duže od 30 minuta i izvršava unapred programirane autonomne misije danju i noću.
Ista osnovna platforma pretvorena je u najmanje tri različita borbena sistema. IKA-BOMBER može da ponese do 12 bombi kalibra 60 milimetara ili jednu bombu kalibra 120 milimetara. To znači da jedna letelica može redom da napada više ciljeva, bez žrtvovanja samog drona.
IKA-ROCKET nosi tri avionske rakete kalibra 57 milimetara, uključujući rakete iz porodice S-5, koje su decenijama korišćene na borbenim avionima i helikopterima. Treća varijanta naoružana je mitraljezom kalibra 7,62 milimetara. PR-DC navodi da sistem može da ispali do 250 metaka tokom jednog naleta.
Time je nastala platforma koja može da bude izviđač, bombarder, raketni nosač, leteći mitraljeski položaj ili transportni dron. Posebno je važno što PR-DC navodi da IKA može da se kontroliše klasičnom radio-vezom ili optičkim kablom. Upravo su dronovi povezani optičkim vlaknima postali jedno od najtraženijih sredstava u Ukrajini, jer ih klasični radio-ometači ne mogu jednostavno prekinuti.
Kompanija tvrdi da je IKA-20 najbolja platforma u svojoj težinskoj i operativnoj klasi na svetu. Takva tvrdnja još nema nezavisnu međunarodnu potvrdu i zato je ne treba predstavljati kao konačnu činjenicu. Ali mogućnost da jedna električna letelica ponese 12 bombi, tri avionske rakete ili mitraljez svakako je privukla pažnju izvan Srbije.
PR-DC je 2025. uspostavio saradnju sa američkom kompanijom Raven Autonomous Technologies radi zajedničke proizvodnje i plasmana IKA-Bombera na strana tržišta. Platforma je prošla domaća vojna ispitivanja, a IKA-Bomber je prikazan i kao deo arsenala Vojske Srbije.
Ono što je pre nekoliko godina moglo da deluje kao lični tehnološki eksperiment Željka Mitrovića tako je preraslo u ozbiljan vojnoindustrijski program. I to možda nije najveća stvar koja se priprema u Šimanovcima.
Izraelci u Srbiju donose tehnologiju iz svetskog vrha
Srbija bi tokom septembra 2026. trebalo da otvori zajedničku fabriku dronova sa izraelskim Elbit Systemsom i domaćim Jugoimportom SDPR.
Elbit nije samo proizvođač bespilotnih letelica. Reč je o najvećoj izraelskoj vojnoj kompaniji i jednom od najpoznatijih proizvođača dronova, optoelektronike, preciznog naoružanja, komandnih sistema i opreme za elektronsko ratovanje.
To je nivo tehnologije kojem male zemlje gotovo nikada ne dobijaju jednostavan pristup. Prema dokumentima koje su objavili BIRN i Haaretz, u Srbiji su planirane dve kategorije letelica borbeni dronovi za bliske misije i veće bespilotne platforme za dejstvo na velikim udaljenostima.
BIRN je objavio da bi Elbit imao 51, a Jugoimport 49 odsto vlasništva. Predsednik Aleksandar Vučić kasnije je govorio o saradnji „pola-pola“, zbog čega konačna vlasnička i upravljačka struktura još nije potpuno jasna.
Fabrika bi, prema najavi predsednika, trebalo da bude otvorena između 15. i 20. septembra. Pošto još nije počela da radi, zasad govorimo o velikoj i veoma konkretnoj najavi, a ne o potvrđenoj serijskoj proizvodnji.
Ali potencijal projekta je ogroman. Srbija je od Elbita već kupila raketne sisteme PULS i dronove Hermes u poslu vrednom oko 335 miliona dolara. Tokom 2025. zaključen je i znatno veći paket koji uključuje rakete velikog dometa, bespilotne letelice i elektronsko ratovanje.
Zajednička proizvodnja predstavlja sledeći i daleko važniji korak. Umesto da samo uveze gotovu letelicu, Srbija bi mogla da uđe u proizvodni lanac, školuje sopstvene inženjere i postepeno preuzima tehnologiju, softver i znanje potrebno za razvoj novih generacija sistema.
Upravo se tu odlučuje da li će nova fabrika biti samo mesto za sklapanje izraelskih dronova ili početak stvaranja samostalne srpske industrije.
Šimanovci postaju neočekivani centar nove vojne tehnologije
Važno je razlikovati dva projekta.
PR-DC je privatna srpska kompanija koja razvija sopstvenu porodicu IKA. Planirana fabrika predstavlja zajednički projekat Elbita i državnog Jugoimporta.
BIRN je objavio da bi izraelsko-srpska proizvodnja mogla da bude smeštena u objektu u vlasništvu Pink Media Group, ali je Pink to demantovao. Zbog toga se ne može tvrditi da su PR-DC i nova fabrika jedan isti program.
Ipak, činjenica ostaje gotovo simbolična: dva najambicioznija srpska projekta u oblasti vojnih dronova povezana su sa istim mestom.
Šimanovci, poznati pre svega kao centar televizijske i filmske produkcije, mogli bi da postanu jedna od najvažnijih vojno-tehnoloških tačaka u ovom delu Evrope.
Zašto Srbija može da iznenadi mnogo veće države
Srbija još nije potpuno samostalna dron-sila. Pegaz je završen uz kinesku pomoć, najnapredniji sistemi se i dalje nabavljaju u inostranstvu, dok se buduća fabrika oslanja na izraelsku tehnologiju.
Ali Srbija ima ono što većina država slične veličine nema razvijenu odbrambenu industriju koja već proizvodi municiju, raketne motore, bojeve glave, lansere, vojna vozila, kompozitne konstrukcije i deo elektronike.
Uz Vrabac, Pegaz, Komarac, Osicu, Gavran i porodicu IKA, Srbija razvija i sistem Kobac za otkrivanje i ometanje neprijateljskih dronova, kao i Vihor, domaći dron-presretač. To znači da se ne pravi samo jedna letelica. Gradi se čitav ekosistem od izviđanja i udara do presretanja i elektronske zaštite.
Ako fabrika sa Elbitom donese stvarni transfer znanja, a ne samo sklapanje uvezenih delova, Srbija bi mogla da postane jedna od retkih manjih država sposobnih da proizvode gotovo sve ključne kategorije vojnih dronova. Još nije vreme da se Srbija poredi sa Izraelom, Kinom, Sjedinjenim Državama ili Turskom. Ali već jeste vreme da se primeti ono što se ubrzano stvara pred očima regiona.
Zemlja sa manje od sedam miliona stanovnika pokušava da uđe u industriju koju će u narednim decenijama kontrolisati samo tehnološki najsposobnije države. A ako se najavljeni projekti zaista pretvore u masovnu proizvodnju, Srbija više neće biti samo kupac dronova budućnosti.
Biće jedna od zemalja koje ih prave.
Ukoliko Vas zanimaju trendovi u svetu: industrije, ekonomije, tehnologije i želite da čitate više na ovu temu, ostanite uz Balkan Watch i pratite naše analize.
