U utorak, trećeg novembra 2026. održani su „Midterm“ izbori u Sjedinjenim Američkim Državama, mi bismo na srpskom preveli kao izbori na sredini mandata. U pitanju su parlamentarni izbori u SAD za donji dom njihove skupštine, odnosno Kongres i za jednu trećinu gornjeg doma odnosno Senata.
Pored parlamentarne trke održali su se i izbori na nivou velikog broja stejtova odnosno saveznih država za pozicije guvernera i parlamenata tih država.
Rezultat svih ovih izbora je bio katastrofalan po Republikansku partiju i predsednika Donalda Trampa. Pobeda plavih, odnosno Demokratske stranke je toliko ubedljiva da je u medijima okarakterisana kao Plavi cunami ili „Bluenami“.
Da pođemo od početka, jer mnogi od Vas ne prate američku politiku i njihov demokratski sistem može delovati malo konfuzno.
SAD su republika koja na demokratski način vrši izbor svojih predstavnika vlasti.
To je država koja je ove godine napunila 250 godina od sticanja nezavisnosti, ima najstariji ustav na svetu koji se u kontinuitetu primenjuje koji je sa Deklaracijom nezavisnosti delo genijalnosti kojem se i danas možemo diviti.
SAD su takodje daleko najmoćnija država na svetu po svim parametrima i odluke koje oni donose utiču na ceo svet.
Ustav SAD je državu oblikovao filozofijom „checks and balances“ odnosno da se grane vlasti medjusobno kontrolišu, tako da je predsednik nosilac izvršne vlasti a pored predsednika imamo parlament koji se sastoji od donjeg doma koji se često naziva Kongres i gornjeg doma Senata.
Parlament ima naravno zakonodavnu ulogu, odnosno zakon se usvaja ako dobije potrebnu većinu o oba predstavnička doma.
U suštini u američkoj demokratiji postoje dve političke partije, Republikanska (crveni) i Demokratska (plavi). Maskota za republikance je slon dok je za demokrate magarac.
Nominalno postoje i druge partije ali su nebitne zato što crveni i plavi ne dozvoljavaju da im se naruši duopol npr. kroz propisivanje načina na koji se osvajaju mandati, visokog cenzusa…
Moguće je trčati političku trku kao nezavisni kandidat ali je veoma teško postići uspeh na takav način.
Treća grana vlasti je sudska, predsednik predlaže sudije vrhovnog suda koji onda treba da prođu konfirmaciju kroz predstavničko telo, medjutim onda su na poziciji tokom trajanja mandata i ne mogu se smeniti izuzev ako ne počine ozbiljno krivično delo.
Ideja ljudi koji su napisali čuveni Ustav SAD je bila da se ove grane vlasti medjusobno prepliću i kontrlišu a može se reći da je bila istorijski veoma uspešna.
SAD se sastoje od 50 država članica. Te države imaju veoma široku autonomiju i adekvatno su predstavljene u federalnim intitucijama.
Svaka od tih država ima svoj parlament gde bira lokalne predstavnike kao i svog guvernera.
Ova tela diktiraju politiku unutar te same države tj. stejta. Odatle nam tako velike razlike izmedju veoma liberalne Kalifornije i konzervativnog Teksasa.
Ove države takodje biraju svoje predstavnike za oba doma američkog parlamenta.
Izbori u SAD za predstavnička tela su najčešće jednokružni većinski izbori. Oni kažu „pobednik dobija sve“.
Izbori za 435 predstavnika donjeg doma, odnosno Kongresa se odvijaju u kongresnim distriktima, koji se nalaze u svakoj državi. Mandat kongresmena traje 2 godine.
Kongresni distrikti broje izmedju 400 000 i 700 000 birača.
Tu nam u američkom sistemu dolazi do izražaja veća važnost mnogoljudnih država poput Kalifornije, Teksasa, Floride, Njujorka… koje biraju najveći broj kongresmena.
Medjutim američki sistem pravi balans u gornjem domu, Senatu gde imamo 100 senatora a svaka država bira samo 2 senatora.Dakle bez obzira koliko ima stanovnika ili koliko je bogata broj senatora je isti i za Havaje i za Kaliforniju, dva! Mandat senatora traje 6 godina a svake dve godine se bira jedna trećina Senata.
To se čini da bi predstavnički dom uvek bio što bolji izraz narodne volje.
Važni prethodni izbori u SAD su se desili 2024. godine kada se birao predsednik SAD, donji dom parlamenta i jedna trećina gornjeg doma tj. Senata.
Tada je Donald Tramp ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima kao kandidat Republikanske stranke a njegova kandidatura je pogurala i ostale Republikance da triumfuju i ostvare većinu u oba predstavnička doma.
Odnos snaga tada je bio u donjem domu 220 prema 215 a u Senatu 53 prema 47 za crvene.
Inače izbori u SAD su uvek u novembru tj „prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru“ zato što je nekad utorak bio pijačni dan pa je bilo lakoše okupiti ljude da glasaju, tradicija se zadržala.
Šta se to onda desilo u utorak, 03.11.2026.? I zašto su republikanci tako žestoko izgubili?
Kao što smo naveli 03.11.2026. su održani parlamentarni izbori u SAD za donji dom njihovog parlamenta, odnosno Kongres i za jednu trećinu gornjeg doma odnosno Senata kao i izbori u velikom broju saveznih država za Guvernere i njihove parlamente.
Rezultati ovih izbora su bili katastrofalni po Republikansku partiju. Izgubili su većinu u oba predstavnička doma!
Sada je odnos snaga u donjem domu 255 prema 168 a u gornjem domu 55 prema 44 za demokrate!
Ovo je kraj MAGA agende Donalda Trampa. Ni jedan zakon koji bi Tramp želeo kao nastavak svojih reformi neće moći da se usvoji zato što sada demokrate imaju većinu u oba doma.
Ali teško da će i demokrate moći da ostvare svoju agendu jer predsednik u američkom sistemu ima pravo veta na donete zakone. Može da ih ne potpiše i oni ne mogu da postanu važeći, takozvani „pocket veto“.
U izbornoj noći se glasalo za 36 guvernera i predstavničke domove raznih saveznih država.
Demokrate su osvojile 22 guvernerska mesta a republikanci samo 12, za 2 mesta se još ne zna ali i na njima vode demokrate.
Republikanci su i tu veoma loše prošli a možda je najbolji simbol veličine poraza gubitci u Teksasu, Misisipiju i Džordžiji.
Republikanci su izgubili Teksas!
Teksas je konzervativna država u kojoj vladaju Republikanci neprekidno preko 30 godina. Sada su tamo izgubili sve i vlast u Teksasu će biti demokrate sledećih 6 godina!
Savezne države u SAD su uglavnom u napred opredeljene po pitanju politike, neke su liberalne i glasaju za demokrate a neke konzervativne i gotovo je sigurno da će pobediti konzervativni republikaci. Zato su izneneđujući ovakvi porazi na mestima gde je tradicionalno dominantna Republikanska stranka.
Pored navedenog postoji nešto što oni nazivaju „battleground states“. To bukvalno znači države koje su poprište bitke, odnosno da će političko suočavanje biti neizvesno na tim mestima.
U tim državama se prelamaju kampanje i odlučuje ko će odneti prevagu na nacionalnom nivou bilo u parlamentu ili u predsedničkim trkama.
Problem za crvene je što su se njihova sigurna uporišta pretvorila u „battleground states“.
Neizvesna bitka se vodila u nekih 15-ak saveznih država.
Teksas, Mičigen, Ohajo, Severna Karolina, Ajova, Aljaska, Florida, Alabama, Džordžija, Južna Karolina, Kanzas, Mejn, Minesota, Misisipi i Nju Hempšir.
U trkama za senatore rezultat u ovim državama je bio je bio : 12-2 za demokrate dok se na Aljasci još broje glasovi. Samo da podsetimo da je Donald Tramp na predsedničkim izborima pobedio u 11 od ovih 15 država!
Sada ćemo se osvrnuti na neke zanimljive detalje trka za Senat:
1. Teksas
U najzanimljivijoj trci sa mesto senatora demokrata Džejms Talariko je ubedljivo pobedio republikanca Kena Pekstona.
Odnos glasova je bio 55,1% prema 42%.
Ovde je problem nastao pre izbora zbog unutar stranačke borbe među republikancima kada su odlučivali ko će ih predstavljati u trci za senatora.
Prethodni senator na toj poziciji je bio republikanac Džon Kornin međutim u unutarstanačim izborima Donald Tramp je podržao Pekstona jer je smatrao da mu je Kornin nedovoljno lojalan.
Podrška Trampa i novac koji je potekao ka Pekstonu je odneo prevagu i on je izabran kao kandidat republikanaca.
Ovakvo mešanje iz Vašingtona u izbor lokalnog senatora je podelilo članstvo i birače, izazvano je nezadovoljstvo i rezultat je bio konačni istorijski poraz Pekstona.
2. Mičigen
U Mičigenu je bilo očekivano da pobede demokrate a ono što je istorijski je da je po prvi put musliman, lekar, Abdul El Sajed postao senator iz Mičigena. El Sajed je pobedi republikanskog protivkandidata Majka Rodžersa sa 52,5% prema 45,46%.
Rodžers kao i sam Donald Tramp su optuživali El Sajeda da je radikalni musliman, ismevali su njegovo ime, govorili kako mrzi Jevreje…
El Sajedu je u kampanji pomogao Genč Ujgur iz Young Turks, popularnom liberalnom mediju, koji mu je režirao spotove i medijski ga podržavao.
Napravljena je jedna zanimljiva reklama gde porodica kupuje po spisku u prodavnici i na kraju nemaju dovoljno novca da kupe sve namirnice i jedni dugima kažu da će izaći na izbore i promeniti stvari.
3. Misisipi
U Misisipiju, takođe istorijski poraz republikanaca. Ovo je južna država koja je veoma konzervativna gde su do sad republikanci lako pobeđivali.
Sada se desilo da u tesnoj trci kandidat Republikanske partije, Sindi Hajd Smit napravi užasan gaf koji je verovatno odlučio izbore.
Naime kada su je tokom TV prenosa pitali šta ljudi da rade sada kada je meso toliko skupo ona je odgovorila ,,Da nadju alternativni protein“!
Ovakva izjava je postala viralna i prouzrokovala je ogroman gnev kod birača.
Naravno njen protivnik, Skot Kolom, je obilato iskoristio pruženu šansu te je njegova kampanja počela da govori da narod neće alternativni protein već alternativnog senatora!
Skot Kolon je na kraju odneo tesnu pobedu sa 49,29% prema 48,61% koliko je osvojila Sindi Hajd Smit. Tako je postao prvi demokrata senator iz Misisipija u zadnjih 40 godina i prvi crni senator iz te države!
Dok Demokratska stranka slavi, mediji bliski republikancima počinju da upiru prstom i pitaju se šta su razlozi ovog poraza pa da krenemo redom:
U SAD kao i u većini zapadnih demokratija postoji ozbiljno dubinsko nezadovoljstvo u narodu. Ovo nezadovoljstvo je pre svega ekonomske prirode.
U Americi se oduvek smatralo da će sledeća generacija, živeti bolje ili bar jednako dobro, pre svega po pitanju životnog standarda. To više nije slučaj.
Izvesno je da će sadašnja generacija imati lošiji životni standard i manje životnih prilika od njihovih roditelja. To je nešto sa čime se Amerikanci teško mire i govore da je američki san gotov.
Za prosečnog građanina ili porodicu je veoma teško da steknu nekretninu, školuju decu ili obezbede standard koji je bio prosečan u prethodnim generacijama.
Teško je pronaci posao u struci pa se često može videti da ljudi sa visokim obrazovanjem rade u kafićima poput Starbaksa za minimalnu platu.
Sve ove probleme je divno identifikovao Donald Tramp u svojim pobedničkim kampanjama 2016. i 2024.
Svoja predizborna obećanja je prilagodio problemima u društvu i ukratko su izgledala ovako:
1. Masovna deportacija ilegalnih migranata koji zauzimaju radna mesta Amerikancima, bave se kriminalom i koriste sredstva porezkih obveznika
2. Izgraditi zid na južnoj granici da si se sprečio dalji dotok ilegalnih migranata
3. Borba protiv narkomanije koja godišnje ubije 200 000 ljudi u SAD
4. Vratiti indistriju u SAD, odnosno radna mesta u industriji kroz visoke carine na uvoz
5. Pomoći poljoprivrednicima
6. Obećao je rekordno niske cene nafte i drugih energenata
7. Jedno od najvećih obećanja je bilo da neće biti novih ratova pod njim naročito ne na Bliskom istoku
8. Za skandal Epštajnovog ostrva gde je utvrdjeno da su bogati i uticajni ljudi seksualno zlostavljali decu je optužio Demokratsku stranku i porodicu Klinton te obećao da će objaviti sve podatke u vezi tog slučaja a da će odgovorni završiti u zatvoru
Donald Tramp i republikanci nisu uspeli da ispune svoja predizbornih obećanja.
Moramo biti pošteni i reći da je to gotovo nemoguće ostvariti u samo dve godine mandata. Takođe trebamo priznati da je i u prvom i u drugom mandatu sve do rata sa Iranom Tramp imao pozitivnu ocenu građana to tome kako se vodi ekonomska politika.
Ono što je međutim problem za Trampa i republikance je što su po nekim pitanjima uradili suprotno.
-Mislim da je najgora stvar po Trampa i Republikansku partiju bilo pitanje rata sa Iranom.
Ne samo da je Tramp obećao da neće biti drugih ratova već je uradio suprotno kada je u februaru naradio napad na Iran.
Još je gore to što postoji percepcija u američkoj javnosti da je Izrael nekako ucenio ili prevario Trampa da krene u ovaj nepotrebni rat.
SAD nisu uspele da ostvare svoje ciljeve, Iran se snažno suprotstavio i uzvratio te za posledicu imamo globalni rast cena gasa, nafte i veštačkog đubriva.
Ovaj sukob je postao pretnja globalnoj ekonomiji! Može doći do ozbiljne ekonomske krize kao posledice ovog sukoba.
Cene energenata posledično guraju inflaciju i obični građani osećaju krizu po svom džepu.
U SAD je glavno prevozno sredstvo automobil, gotovo svaka porodica ga ima i koristi da bi se iz predgrađa stiglo do radnog mesta u veliki gradovima.
Cena goriva je ozbiljna stavka u porodičnom budžetu a od početka rata ta cena se udvostručila.
To je izazvalo gnev koji se brzo proširio društvenim mrežama.
Možda je najteže farmerima koji su dugo bili demografija gde Tramp uživa veliku podršku.
Cena dizela i veštačkog đubriva je otišla u nebo a usled tarifa Kina je zatvorila svoje tržište za američku soju. Farmerima je neisplativo da proizvode a kada proizvedu nemaju kome da prodaju, ljudi su očajni.
-Tramp i republikanci su izgubili glasove i u Latino populaciji.
Razlog za to su ozbiljni propusti tokom masovnih deportacija ilegalnih migranata na početku mandata.
Dešavalo se da odeljenje koje sprovodi deportaciju nema dovoljno agenata pa su zapošljavali nestručne ljude koje nisu stigli da obuče. To je za posledicu imalo nepotrebnu brutalnost prema deportovanima koja je još i snimana i objavljivana.
-Još jedna stvar koja je korišćena u kampanji je napad na republikanske kongresmene koji su glasali protiv objavljivanja Epštajn fajlova koji govore o zlostavljanju dece od strane bogatih i moćnih ljudi u SAD. Bukvalno je jedna od reklama demokrata bila taj i taj senator ili kongresmen je bio protiv objavljivanja što implicira da štiti pedofile. To je baš teška optužba.
Da rezimoramo, u SAD nije ništa neobično da partija koja je na vlasti gubi „Midterm“ odnosno parlamentarne izbore.
To je zapravo česta pojava, na taj način gradjani iskazuju nezadovoljstvo i opominju vlast da se drži svojih obećanja. Obično se taj poraz ogleda u gubitku većine u jednom predstavničkom domu i onda se vlada teže pomoću kompromisa dve strane.
Ono što je na ovim izborima neuobičajno je razmera poraza i artikulacija ogromnog nezadovoljstva gradjana.
Tramp i republikanci su izgubili većinu u oba predstavnička doma i sada su se izložili velikim problemima.
U sledeće dve godine neće moći da se donese ni jedan zakon kojim je Tramp želeo da nastavi svoje reforme a mnogo toga što je urađeno će početi da se razgrađuje, takođe više neće moći da imenuje sudije.
Tramp i njegov tim su se izgožili istragama i saslušanjima koje će pokretati Kongres.
Mislim da će parlament ograničavati prava predsednika u vođenju rata i spoljnoj politici kroz uskraćivanje sredstava u budžetu.
Dalje Trampova administracija je bila prijateljski nastrojena prema velikom biznisu. Pokušavali su da odstrane ograničenja i smanje oporezivanje, sada ćemo videti sve suprotno a berze su već počele negativno da reaguju.
Želim još da kažem da su republikanci i Tramp okupili veliku koaliciju koja im je omogućila da pobede 2024.
U toj koaliciju su bile mnoge uticajne ličnosti poput Ilona Maska, Džoa Rogana, Teo Vona, Takera Karlsona, Mardžori Tejlor Grin, Kendis Ovens, Megan Keli, Tulsi Gabart, Džo Kenta…
Sa svakim od ovih ljudi Tramp se razišao u poslednje dve godine, oni su mu posltali protivnici ili prestali da ga podržavaju.
Taker Karlson, jedan od najuticajnijih političkih komentatora koji ima sopstvene medije, sada napada Trampa sa desnih pozicija. Kritikuje ga u vezi rata sa Iranom, njegove bliskosti sa Izraelom, nedoslednosti svojim obećanjima i time je demotivisao dobar broj birača koji su se pasivizovali.
Ovi izbori su bili rekordni i po količini novca potrošenoj na političku kampanju. Smatra se da je potrošeno ukupno oko 12 milijardi dolara!
Najveći pojedinačni donor je bio Ilon Mask sa 474 miliona dolara koja je potrošio na kampanju Republikanske partije uprkos narušenim odnosima sa Trampom.
Na kraju Donald Tramp je kampanju za parlamentarne izbore 2026. vodio kao kampanju za predsedničke izbore 2024. godine.
Govorio je ljudima da glasaju kao da je on na listiću.
To više nije moglo da prođe 2026. Jednostavno parlamentarni izbori nisu što i predsednički a i sve što se desilo mu je vremenom erodiralo kredibilitet.
Građani su besni zbog neispunjenih obećanja i lošijeg životnog standarda pa su na ovim izborima žestoko kaznili vlast.
Sada nam predstoje unutrašnje borbe u Republikanskoj stranci i stalno odmeravanje snaga izmedju predsednika i parlamenta.
